Држава каска за „Фијатом”

Крагујевац – Претходна влада остала је дужна „Фијату” девет милијарди динара, изјавио је недавно у Крагујевцу министар финансија и привреде Млађан Динкић, најавивши да ће један део обавеза, кроз ребаланс буџета, бити исплаћен до краја ове, а други у наредној години. Изузмемо ли политички контекст ове изјаве, држава је заиста остала дужна италијанској компанији, с тим да то неће бити „камен спотицања” , будући да је „Фијат” прихватио молбу министра Динкића да се мало пролонгирају рокови. Далеко већи проблем су друге неиспуњене обавезе према овој компанији, а реч је о незавршеним инфраструктурним објектима.

Радови на другој траци магистралног пута ка Баточини, који Крагујевац треба да повеже са Коридором 10, почели су октобра 2004, а до данас је асфалтирана само деоница кроз Крагујевац, у дужини од око 10,5 километара. Годишње се, дакле, градило, свега око 1,2 километра пута на којем „Фијат” инсистира још од 29. септембра 2008, када су Влада Србије и овај произвођач аутомобила склопили уговор о оснивању заједничког предузећа „Фијат аутомобили Србија” – ФАС, са односом капитала 67 према 33 одсто у корист Италијана.

И поред обећања надлежних у Влади Србије, овај пут неће моћи да буде завршен до краја године, имајући у виду да треба да се изгради још око двадесетак километара, највећим делом кроз Баточину, и нешто мало кроз Лапово.

Радове није успорио само евидентан недостатак новца у државној каси, већ и наша пословична аљкавост када су у питању израда пројеката и експропријација земљишта. Због проблема са пројектом, радници „Предузећа за путеве – Крагујевац” су у једном тренутку морали да скину око два километра тек постављеног асфалта, а све како би се променио хоризонтални нагиб пута. Такође, каснило се и са експропријацијом земљишта у општини Баточина где су, изгледа, тек недавно решени неки имовинскоправни спорови. Иначе, вредност целокупне инвестиције је око 30 милиона евра.

Јужна обилазница, дугачка девет, застала је већ на првом километру, код згуснутог насеља Бресница, одакле, по пројекту, треба да се гради тунел испод Метиног брда, а све како би „Фијатови” шлепери имали несметан прилаз новој фабрици. Осим тунела, који је захтеван и скуп подухват, однедавно је проблем и то што су „Фијатови” кооперанти своје погоне саградили на локацији бивше касарне у Грошници, где је обилазница требало да прође како би изашла на пут који води ка Краљеву. Под „претњом” да ће добављачи отићи у Војводину, крагујевачка Дирекција за урбанизам је, како сазнајемо, пристала да хале, уместо уздуж, буду окренуте попреко, па сада муку мучи да пронађе ново решење за овај важан правац којим транзитни саобраћај треба изместити из центра града.

Северна обилазница, дугачка 17 километара, још се пробија кроз два до три километра удаљено насеље Петровац, у којем „неодговорни појединци” траже више пара од суме која је предвиђена за експропријацију земљишта.

Укупна вредност и једне и друге обилазнице још није позната, имајући у виду да се још не зна куда би требало да прође јужна, али је сасвим извесно да је реч о улагањима од бар педесетак милиона евра.

Крагујевац је већ пуних двадесетак година, откако је „Застава” престала са озбиљном производњом аутомобила, „слепо црево” нашег железничког саобраћаја. Пругом ка Лапову и Краљеву данас саобраћају само два шинобуса, а железничка станица је оживела тек недавно, када су пут Луке Бар у Црној Гори отишле две композиције натоварене надом српске економије – „фијатом 500-Л”, новим моделом групације „Фијат–Крајслер”.

Будући да ФАС планира извоз и ка северу Европе, пругом од Лапова ка Суботици, застарелу деоницу кроз Крагујевац свакако би требало модернизовати. И то је уговорна обавеза државе према италијанском партнеру, али, како сазнајемо на железничкој станици чија је зграда иста као и 1886. када је саграђена, електрификација овог дела пруге тек је почела.

Колико новца треба уложити у електрификацију, нисмо успели да сазнамо, али не треба сумњати да ће нова влада и министар Динкић, који је „довео ’Фијат’ у Крагујевац”, сасвим сигурно наћи решење и за овај проблем. Кинези су „отпали” из комбинације да граде јужну обилазницу, Београд и Мост на Ади били су приоритет, али ту су Руси који за обнављање српских пруге нуде 800 милиона долара повољног кредита. Можда би требало размислити да један део тих пара буде одвојен за „операцију” крагујевачког „слепог црева”.

„Фијат”, иначе, гура по плану, поштујући уговор са државом, у коме стоји да производња аутомобила креће у последњем кварталу 2012, дакле од септембра, о чему је „Политика” већ писала.

Бране Карталовић