Устав чека промене, БиХ тоне у кризу

Од нашег дописника

Сарајево – На самом истеку рока за постизање договора о променама Устава БиХ у складу са пресудом Суда за људска права у предмету „Сејдић и Финци”, свој предлог „затварања” овог питања упутиће у парламентарну процедуру и Социјалдемократска партија (СДП).

Лидер ове странке Златко Лагумџија није прецизирао о каквом предлогу је реч, али је потврдио да се разликује од предлога који су већ упутила два ХДЗ-а.

Предлог два ХДЗ-а мења досадашњу праксу избора чланова Председништва БиХ, односно њихов избор преноси у Парламентарну скупштину БиХ, на тај начин се директни избор трочланог Председништва замењује индиректним, што није прихватљиво за Републику Српску.

Председник РС Милорад Додик раније је најавио да ће политичке партије из РС доставити свој предлог уставних амандмана као „одговор” на предлоге политичких партија из Федерације БиХ. Он је нагласио да РС неће одустати од директног избора, „чак и по цену застоја европског пута који и даље треба да буде примаран”.

Аналитичари износе обесхрабрујуће процене и тврде да домаћи лидери неће успети да у договореном року испуне први зацртани циљ из „мапе пута”, јер уместо заједничког нуде различита решења која су међусобно удаљена „километрима”.

Из Брисела за сад нема најава о могућим санкцијама, али и даље стижу упозорења да је спровођење пресуде, која омогућава и припадницима националних мањина у БиХ да могу да се кандидују за Председништво и делегате Дома народа, услов за кредибилну кандидатуру БиХ.

Неспоразуми око кључног питања за покретање Споразума о стабилизацији и придруживању само су део приче о БиХ која је у дубокој кризи, јер политичка свакодневица у овој земљи није брига за народ и европски пут, него борба за фотеље оличена у сталним реконструкцијама власти, кршењу устава и закона, те сменама које епилог добијају углавном пред уставним судовима.

У сарајевским политичким круговима неретко се може чути да су главни кривци за „потонуће” БиХ Република Српска и реторика њеног председника који неће никакав договор јер му је циљ распад земље.

Међутим, неки, попут Марка Прелеца, директора Балканског пројекта Међународне кризне групе, мишљења су да РС „много енергичније ради на европским реформама, него што то чине партнери у Федерацији БиХ”.

Известилац Европског парламента за БиХ Дорис Пак сматра да је политичка ситуација у БиХ све тежа, због чега институције ЕУ тренутно не виде напредак БиХ.

„Тренутно немамо утисак да власти у БиХ раде за добробит грађана, већ је на сцени борба за позиције, новац и моћ. Власти у БиХ губе на веродостојности према међународној заједници. То је највећи проблем за БиХ”, изјавила је Пакова за „Дневни аваз”.