Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Робна размена мања за пет одсто

Робна размена мања за пет одсто
„Трајал” ушао на списак извозника у Русију (Фото Р. Станковић)

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у периоду од јануара до јула износила је 17,2 милијарде долара, што је пад од око пет одсто, саопштено је јуче из Републичког завода за статистику.

Гледано у еврима спољнотрговинска размена у том периоду износила је 13 милијарди при чему је забележен раст од четири одсто у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 6,3 милијарде долара, што чини смањење од 7,7 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено за 10,9 милијарди долара, што је мање за 3,3 одсто.

Дефицит износи 4,6 милијарди долара, што чини повећање од 3,6 одсто у односу на исти период претходне године.

Покривеност увоза извозом износи 57,8 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 60,6 одсто.

Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је регион Војводине 38, следе Београдски 24,9, па Шумадија и западна Србија са 20,2 одсто...

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион 44,7 одсто, а потом Војводина са 30,2 и Шумадија и западна Србија 13,2 одсто.

У структури извоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 64,8 одсто, следи роба за широку потрошњу 25,4 одсто и опрема 9,8 одсто.

Када је реч о увозу, највише су заступљени производи за репродукцију 60,9 одсто, потом роба за широку потрошњу 19,1 одсто и опрема 12,1 одсто.

Главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су Немачка са 763,7 милиона долара, Босна и Херцеговина са 610,6 милиона долара, Италија са 580 милиона долара...

У увозу, главни спољнотрговински партнери су биле Немачка са 1212,9 милиона долара, Руска Федерација 1208,5 милиона долара, Италија 1045,4 милиона долара, Кина 788,7 и Мађарска 526,9 милиона долара.

Србија је у јулу извезла робу у вредности од 940 милиона долара, што је мање за 11,1 одсто у односу на исти месец претходне године.

Увоз је износио 1,5 милијарди долара, што је мање за 10,4 одсто.

Индустријска производња пала четири одсто

----------------------------------------------

Индустријска производња пала четири одсто

Индустријска производња у Србији мања је у јулу за четири одсто у односу на исти месец 2011. године, а према просеку прошле године мања је за 7,6 одсто, објавио је јуче на свом сајту Републички завод за статистику.

Индустријска производња у периоду јануар-јул 2012. у односу на исти период 2011, мања је за четири одсто. Посматрано по секторима, у јулу 2012. године, у односу на исти месец лане, забележен је пад производње у прерађивачкој индустрији (6,2), снабдевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизацији (2,7), док је у рударству евидентиран раст од 19,4 одсто.

Подаци о индустријској производњи – по наменским групама, у јулу 2012. године, у односу на исти месец претходне године, показују да је дошло до пада у продукцији интермедијарних производа, осим енергије – за 13 и енергије – за 7,8 одсто. Раст продукције забележен је код капиталних производа (22,3), трајних производа за широку потрошњу (4,9) и нетрајних производа за широку потрошњу (1,9 одсто).

Обим индустријске производње у јулу 2012. у односу на јул 2011. бележи пад код 13 области (учешће у структури индустријске производње – 67 одсто) и раст код 16 области (учешће у структури индустријске производње – 33 одсто). Највећи утицај на пад индустријске производње у јулу 2012. године, у односу на јул 2011. године имале су: производња основних метала, деривата нафте, хемикалија и хемијских производа, електричне опреме и енергије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.