Колико банака под централну лупу

Словачки премијер Роберт Фико сматра да еврозона има „фифти-фифти” шансе да се распадне.

Председник Бундесбанке Јенс Видеман прети оставком ако Европска централна банка (ЕЦБ) у септембру обнови куповину државних обвезница урушених земаља европериферије.

Гувернер Националне банке Аустрије Евалд Новотни верује би повратак на шилинг био економска катастрофа.

Текућа лавина европских спекулација о будућности еврозоне и њених баснословних дугова двоструко руши поверење инвеститора у скори крај трогодишње дужничке кризе монетарне уније ЕУ.

Са једне стране берзе знају да ће чланице еврозоне само у септембру понудити на продају државне обвезнице у вредности од скоро 113 милијарди долара. Колику камату ће инвеститори тражити за куповину тих обвезница, ако се зна да инфлација и незапосленост поново расту у еврозони док ће ЕЦБ „готово сигурно” снизити прогнозу привредног раста унутар монетарне уније?

Да обезбеди функционисање финансијског система, еврозона до краја године мора неком да прода обвезница у вредности од 330 милијарди долара, скоро трећину укупне овогодишње суме .

Слутње и чарке европских политичара и банкара, каквих је овог месеца било у изобиљу, не поправљају рејтинг еврозоне на берзама. Брисел је свестан да након сезоне годишњих одмора мора да изађе са убедљивим антикризним планом како би избегао вртоглави раст задуживања Шпаније и Италије за чије „спасавање” још нема довољно пара у постојећим спасилачким фондовима.

Берзе на жалост знају да у бици са акутном дужничком кризом, од Ирске до Кипра, Брисел пословично решење види у постављању међаша из будућности.

Јучерашња најава Мишела Барнијеа, европског комесара за унутрашње тржиште, да ће ЕЦБ до 1. јануара 2014. преузети комплетан надзор пословања свих 6.000 банака унутар еврозоне, припада том регистру будућих мера које би требало да поврате поверење берзи у финансијски систем.

Та будућа улога ЕЦБ, под управљачком палицом одвојеног управног одбора, представљаће најважнију промену у финансијском управљању еврозоном од стварања монетарне уније, сматра Барније.

По овом плану, све банке које убудуће добију паре од европских спасилачких фондова аутоматски доспевају под надзор ЕЦБ.

Барнијеову скицу разрадиће 12. септембра Мануел Барозо, председник Европске комисије у годишњем обраћању „Блоку 27”. Потом, овај амбициозни план иде на гласање у 27 престоница „Бриселске фамилије”.

Берзама је већ јасно да исход гласања није известан. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле већ јуче је истакао да види смисао да ЕЦБ надзире пословање „20–25 системски најважнијих банака еврозоне”.

Надзор двадесетак или 6.000 банака?

Драстична разлика у процени Брисела и Берлина око степена контроле финансијског система заједнице која грца у дуговима, озбиљно брине инвеститоре.