Koliko banaka pod centralnu lupu

Slovački premijer Robert Fiko smatra da evrozona ima „fifti-fifti” šanse da se raspadne.

Predsednik Bundesbanke Jens Videman preti ostavkom ako Evropska centralna banka (ECB) u septembru obnovi kupovinu državnih obveznica urušenih zemalja evroperiferije.

Guverner Nacionalne banke Austrije Evald Novotni veruje bi povratak na šiling bio ekonomska katastrofa.

Tekuća lavina evropskih spekulacija o budućnosti evrozone i njenih basnoslovnih dugova dvostruko ruši poverenje investitora u skori kraj trogodišnje dužničke krize monetarne unije EU.

Sa jedne strane berze znaju da će članice evrozone samo u septembru ponuditi na prodaju državne obveznice u vrednosti od skoro 113 milijardi dolara. Koliku kamatu će investitori tražiti za kupovinu tih obveznica, ako se zna da inflacija i nezaposlenost ponovo rastu u evrozoni dok će ECB „gotovo sigurno” sniziti prognozu privrednog rasta unutar monetarne unije?

Da obezbedi funkcionisanje finansijskog sistema, evrozona do kraja godine mora nekom da proda obveznica u vrednosti od 330 milijardi dolara, skoro trećinu ukupne ovogodišnje sume .

Slutnje i čarke evropskih političara i bankara, kakvih je ovog meseca bilo u izobilju, ne popravljaju rejting evrozone na berzama. Brisel je svestan da nakon sezone godišnjih odmora mora da izađe sa ubedljivim antikriznim planom kako bi izbegao vrtoglavi rast zaduživanja Španije i Italije za čije „spasavanje” još nema dovoljno para u postojećim spasilačkim fondovima.

Berze na žalost znaju da u bici sa akutnom dužničkom krizom, od Irske do Kipra, Brisel poslovično rešenje vidi u postavljanju međaša iz budućnosti.

Jučerašnja najava Mišela Barnijea, evropskog komesara za unutrašnje tržište, da će ECB do 1. januara 2014. preuzeti kompletan nadzor poslovanja svih 6.000 banaka unutar evrozone, pripada tom registru budućih mera koje bi trebalo da povrate poverenje berzi u finansijski sistem.

Ta buduća uloga ECB, pod upravljačkom palicom odvojenog upravnog odbora, predstavljaće najvažniju promenu u finansijskom upravljanju evrozonom od stvaranja monetarne unije, smatra Barnije.

Po ovom planu, sve banke koje ubuduće dobiju pare od evropskih spasilačkih fondova automatski dospevaju pod nadzor ECB.

Barnijeovu skicu razradiće 12. septembra Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije u godišnjem obraćanju „Bloku 27”. Potom, ovaj ambiciozni plan ide na glasanje u 27 prestonica „Briselske familije”.

Berzama je već jasno da ishod glasanja nije izvestan. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble već juče je istakao da vidi smisao da ECB nadzire poslovanje „20–25 sistemski najvažnijih banaka evrozone”.

Nadzor dvadesetak ili 6.000 banaka?

Drastična razlika u proceni Brisela i Berlina oko stepena kontrole finansijskog sistema zajednice koja grca u dugovima, ozbiljno brine investitore.