Прошлост двојице Роберта Нанта

Двоје оперативаца покрета отпора провело је само једну ноћ 1944. заједно, у склоништу, близу Лиона. Водили су љубав и растали се. Боб је преживео рат. Полет је умрла у немачком логору за принудни рад. Данас, више од 60 година после оне ноћи пуне љубави и страсти, суд у Нансију одобрио је да се обаве анализе ДНК-а како би се утврдило да ли је човек кога Боб никада није срео, а носи његово име, његов – син.

Прича о двојици Роберта Нанта, коју преноси јучерашњи "Гардијан", једном, који се родио и преживео у логору, и другом, који је херој покрета отпора, толико је очарала француске адвокате и судије да сви признају колико страхују од резултата анализа. "Шта год да буде, бринућу се о њему", каже Боб (83). "Остаје ми само да се надам", изјављује Роберт (61).

Роберт Нант, који није ожењен и као чистач у једном хостелу у Нансију зарађује 400 евра месечно, први пут је сазнао за Боба 1975. из новинског чланка о Полу Тувијеру, вођи милиције режима из Вишија. Тада је био у хотелу у Стразбуру и написао је писмо свом имењаку.

"Одвезао сам се у Стразбур, али су ми у хотелу рекли да је Роберт Нант отишао два дана раније", каже Боб, који има две ћерке и петоро унучића.

Боб је замолио своје пријатеље из полиције да пронађу Роберта. Године 2006. унајмио је приватног детектива, који га је пронашао у Нансију. Двојица Роберта одлучила су да ураде анализу ДНК-а, што у Француској може да нареди само суд.

"Обојица имају право на бесплатну правну помоћ, тако да не постоји финансијски мотив. Помажем Бобу да бих исказао поштовање према човеку који је толико много учинио за ову земљу", каже Оливије Ферне де Монже, Бобов адвокат.

Лоренс Шарбоније, Робертов адвокат, каже да је молба за анализу ДНК-а дуго путовала до суда, јер је на њој писало "Роберт Нант вс Роберт Нант", па је службеник бацио.

"Знао сам да ми је прошлост замршена, али сам бар био сигуран да сам рођен 19. марта 1945", каже Роберт Нант, који је растао са још десеторо деце у породици усвојитеља, чије је презиме било Нант, иначе веома често у Савоји. Када је напунио 18 година показало се да нема никакве папире, па га је социјални радник увео у списак.

Како каже Ферне де Монже, француске власти су, на основу информација добијених из Берлина, сазнале да се 19. марта 1945. једно дете родило у логору Шкопау, близу Лајпцига. Мајка је умрла, а три недеље касније логор је ослобођен. Никада се неће сазнати како је Полет успела да у логору, где су затвореници живели највише три месеца, сачува своје дете и пријави његово име.