Смрт грађанина Тривана

Кикинда – Град на северу Баната још носи ожиљке две крупне полицијске афере у којим је бруталност чувара реда једног грађанина коштала живота, док је другом нанесена тешка телесна повреда са трајним последицама. Мештане и даље мучи сумња да виновници нису примерено кажњени, посебно они који су покушали да заташкају истину, а подозрење је недавно подгрејало пуштање једног од виновника из притвора, па је испало да су обојица силеџија на слободи, док у затвору чами једино жртва престрогих органа реда. Прво је у октобру 2005. године грађанин Кикинде Здравко Триван у алкохолисаном стању грешком покушавао да уђе у туђи стан, мислећи да је његов, изнајмљени. Комшије су позвале полицију, а патрола у којој су били полицајац Саша Мијин и његова колегиница Татјана Радишић одвела је пијаног Тривана у полицијску станицу због утврђивања идентитета. Није задржан у станици, што је иначе пракса с пијаним лицима, већ пуштен, а после је те исте ноћи још једном привођен. Стално се враћао у исту зграду и  покушавао да откључа врата стана на којим је била промењена брава и који му је газдарица отказала, а он за то није знао јер је о отказу обавештен поруком коју није приметио окачену на вратима. У стању у каквом је био, пробао је да откључа и комшијска врата.

По Тривана се све кобно завршило када је трећи пут позвана полиција, и дошла иста патрола. Мијин га је извео пред зграду, тукао рукама, ногама и палицом, док је Радишићева све мирно посматрала. На крају су га двоје полицајаца одвели до оближње чесме и оставили на клупи, не рекавши ником ништа. Ујутро је Здравко Триван нађен мртав на тој клупи. Онда се појавила лекарка из екипе хитне помоћи Милица Сударов и констатовала је да је реч о природној смрти.

Полицајци и лекарка би тако заташкали злочин, да страдање покојног Тривана нису гледале комшије с прозора, које су сутрадан испричале шта се заправо догодило. Триван није пружао никакав отпор док га је полицајац Мијин тукао, а истрага је утврдила да му је од удараца напрсла јетра, од чега је искрварио и умро. Резултати истраге потврђени су на суђењу.

Саша Мијин је за кривично дело тешке телесне повреде одговарао пред Окружним судом у Зрењанину и осуђен је првостепеном пресудом на шест година затвора. На ову пресуду жалили су се и тужилаштво и браниоци, да би суд недавно донео одлуку да се Мијин пусти из затвора до правноснажности пресуде. На ту одлуку жалило се Окружно тужилаштво, али је Врховни суд недавно потврдио решење да се Мијин пусти из притвора у коме је провео готово годину дана. Судови нису уважили аргумент тужилаштва које се позвало на бруталан начин извршења кривичног дела, констатујући да је то узето у обзир код одмеравања казне.

Само пет месеци касније, у марту 2006. године у полицијску станицу у Кикинди приведен је Михаљ Калочањ, такође због нарушавања јавног реда и мира. У просторији где је био везан лисицама наводно је вређао три присутна полицајца. Један од њих, Никола Марјановић, ударио је Калочања у главу и када се овај пресамитио, ударио га је ногом у стомак. Повређени Калочањ се жалио на болове па је пребачен у болницу. Лекари су утврдили  да му је напрсла слезина, коју су потом хитно одстранили. Калочањ је преживео, али више неће моћи да се бави тежим физичким радом од кога се углавном издржавао. Он се у алкохолисаном стању и раније насилнички понашао, а због једног инцидента који је изазвао тренутно издржава казну у зрењанинском затвору. Полицајац Никола Марјановић је суспендован с посла, а затим враћен после истека шестомесечног рока за дисциплински поступак. Када је оптужен за наношење повреде Калочању, добио је отказ и тренутно му се суди пред Општинским судом у Кикинди. До сада су заказана три претреса, али ниједан није одржан због болести оптуженог. Марјановић је неко време провео у притвору, а сада се брани са слободе.

Породица покојног Здравка Тривана огорчена је на рад полиције и правосуђа. Мирјана Триван је у браку са Здравком родила ћерку Драгану и сина Драгана, а згранута је одлуком да полицајац Мијин буде пуштен из притвора.

"Питам се како човек који је то учинио може да шета по граду, а да није издржао казну? Шта ако га сретне мој син, који је свог мртвог оца прекривеног чаршавом препознао по сату и патикама када је туда пролазио у школу? Призор је неколико сати тајио у себи и онда ме је назвао и рекао да му се чини да је тата мртав. Не могу да схватим да полиција уопште није обавестила Здравкову породицу о томе шта се догодило. Он је био пријављен на нашој адреси, а ми смо једина породица с презименом Триван у Кикинди. Тачно је да смо ми били разведени, али су то могли да учине због деце, па наша ћерка је већ тада била пунолетна. Како објаснити и чињеницу да полиција 28 сати после догађаја није затражила обдукцију тела страдалог, него је, тек пошто је на мој захтев у кикиндској болници патолог утврдио да је реч о насилној смрти , затражила реобдукцију на Институту у Новом Саду где је налаз потврђен", каже Мирјана Триван.

У Полицијској управи наводе да је након страдања Здравка Тривана суспендована цела смена, укупно 12 полицајаца. Против њих је вођен дисциплински поступак, неки су суспендовани на одређено време, али су сви враћени на исти посао, изузев четворо који су претрпели санкције и премештени. Међу њима је и Татјана Радишић, која је суспендована на годину дана, а враћена је да ради у администрацији. Исти број полицајаца суспендован је с посла после тешког повређивања Калочања у полицијској станици и против њих је вођен дисциплински поступак и након тога су враћени на посао.

– После оба догађаја смењени су начелник Полицијске управе и начелник одељења полиције – каже Душан Пашић, данас први човек кикиндске полиције.

Он истиче да је од његовог доласка на ово место, на његов предлог, а одлуком министра, 12 полицајаца остало без посла због других злоупотреба.

Кад је реч о замеркама да је полиција у случају Триван заташкавала истину, начелник ПУ потврђује да није реаговано правовремено и да је то побудило сумње грађана.

– Реч је о томе да полицијске службе нису биле на време обавештене, а када се сазнало, лекар из хитне помоћи је у присуству два полицајца констатовао да је реч о природној смрти – објашњава Душан Пашић.

--------------------------------------------------------------------------

Татјана и Милица, бруталност и немар

Полицајка Татјана Радишић, која се није успротивила када је њен колега Мијин брутално тукао Тривана, и која га после тога није пријавила у станици, није кривично гоњена. Такође, ни два полицајца која су присуствовала повређивању Калочања нису оптужена. Лекарка која није утврдила прави узрок Триванове смрти већ је потписала документ о томе да је он умро природном смрћу, Милица Сударов, није дисциплински одговарала, нити је била приморана да сведочи на суду. Наводно су њене колеге закључиле да Сударов није повредила радне обавезе јер "није имала индиција" да закључи да је смрт грађанина Тривана била насилна, с обзиром на то да се леш налазио на клупи...

--------------------------------------------------------------------------

Дуго истеривање правде у ланцу одговорних

После првог и после другог случаја полицијског насиља, јавност је дигла глас, а поред медија огласиле су се грађанске асоцијације, међу првима НВО "Кикиндски клуб". Активисткиња клуба Миомирка Меланк каже да је покренуто потписивање петиције којом су тражене смене најодговорнијих у полицији, па и министра.

– Ми сматрамо да је Триван убијен, а понашање надлежних личило је на заташкавање истине. Ни данас не може да се каже да је после два скандалозна поступка чувара реда истерана правда у ланцу одговорних. Ипак, нешто је урађено, а из свега би требало извући закључак да стање у нашој полицији тражи њену детаљну кадровску реконструкцију. Треба уводити младе и образоване полицајце који знају шта је њихова улога у односу на грађане – вели Миомирка Меланк.

На тврдњу да већина грађана ипак мисли да је код нас већи проблем што полиција није довољно ревносна, него што прекорачује овлашћења, она вели да је полиција строга када су у питању алкохоличари и ситни прекршиоци, а када је реч о крупним преступницима и криминалцима, те ажурности и преданости послу нема.

– Да ли сте чули да ли је полиција икад прекорачила овлашћења код сусрета са јавности познатим и доказаним криминалцима, па чак и убицама. И овде су хапсили локалне моћне кафеџије и силеџије, па их нико није ни пипнуо – каже ова активисткиња.