Инспектор пише књигу о убиствима

Спектакуларне ликвидације, отмице и пљачке банака обележја су организованог криминала у Србији. Када се анализирају безбедносне прилике многи се сете времена СФРЈ када се, како тврде, могло без страха преспавати на улици. Али да ли је било баш тако?

Слободан Ф. Вујановић (1941), пензионисани инспектор београдске полиције, каже да је такав утисак делимично тачан. Држава је била стабилна, није било ратова и тешке економске кризе.

– Мање је било уличног криминала као што су разбојништва или оружани обрачуни. Међутим, било је злочина који су били изузетно сложени за расветљавање. Полиција је била изузетно стручна па је био висок проценат расветљавања кривичних дела, само је један мањи број случајева остао тајна – каже Вујановић.

Трагичан крај "српско-грчке везе"

Он је написао роман "Нож у грудима таксисте" по истинитом догађају, убиству у Београду. Тренутно ради на књизи, овог пута документарној, у којој ће користећи архиву и сећања колега обрадити низ случајева из седамдесетих и осамдесетих година. А какви злочини су се дешавали и да ли је било лако расветлити их, најбоље се види из обрађених примера.

– Међународна аутомафија није карактеристика савременог доба. Постојала је још седамдесетих година, дешавали су се обрачуни између ових криминалаца – каже Вујановић.

Један од тих обрачуна је убиство Јована Палуровића (38) које се десило у послепоноћним часовима 10. маја 1974. године. Како је изјавио један сведок, на тротоару наспрам хотела "Таш" чула се гласна препирка између тројице мушкараца. Одјекнуо је пуцањ, двојица су ушла у аутомобил и замакла у околне улице док је трећи остао да лежи на земљи. Био је погођен у врат и убрзо је подлегао повредама.

– Ангажовано је пет тимова инспектора. Утврђено је да се ради о Палуровићу, у близини хотела пронађен је бели "мерцедес" немачке регистрације који је довезао са фалсификованим документима – сећа се Вујановић.

Полиција је сазнала да се убијени у "Ташу" виђао са неким Грком. Уследила је провера свих хотела, сазнало се да је у "Балкану" одсео Николаос Папатсони (37) из Атине, утврђено је да је два пута осуђиван у Румунији. Расписана је потерница за њим и убрзо је ухапшен у Загребу. Признао је да се бави кријумчарењем аутомобила из Западне Европе на Блиски исток и да је убио Палуровића, који је превозио украдена возила, због свађе око једног аутомобила. Саучесник злочина код "Таша" побегао је у Атину, али је београдска полиција успела да разбије међународну групу аутомафије којој су припадали.

Спаљени леш у септичкој јами

Други случај из Вујановићевих списа говори о свирепом убиству Олгице Петровић (25) из Скобаља. Њен нестанак пријављен је 15. јула 1977. године. Последњи пут виђена је дан раније са својим момком Танасијем Живанчевићем, аутолимаром из Болеча. Овај је од почетка био сумњив, али је упорно негирао одговорност за судбину девојке.

– Са њим је разговарао инспектор Милан Томић, познат по упорним ислеђивањима. Могао је да 24 сата разговара са осумњиченим. Био је стрпљив, пуштао је приведеног да говори а затим је указивао на нелогичности у исказу – каже Вујановић.

Томић је успео да "отвори" Живанчевића. Овај је врдао, али је на крају рекао да је убио своју девојку да га не би теретила за тешку саобраћајну несрећу. Полиција је знала за удес на том подручју у коме је једна особа погинула, док је виновник несреће побегао. Живанчевић је инспекторе одвео у виноград где је, убодом шрафцигером у срце, убио Олгицу. Тврдио је да је њено тело спалио и да се оно претворило у прах, показујући на трагове ложења ватре. Одмах је враћен на додатно саслушање. На крају је рекао истину – после убиства покушао је да спали тело. То му није успело па је леш бацио у септичку јаму у свом дворишту. Живанчевић је осуђен на дугогодишњу казну.

Упркос ефикасној полицији неки случајеви, као што је убиство сиријског држављанина Махмуда Абдукалдера Вадее (31), никада нису расветљени. Он је ликвидиран 1. октобра 1981. године у Ташмајданском парку. Док се кретао стазом, брзим ходом сустигао га је младић у плавој виндјакни. Испалио му је хитац у потиљак и побегао. Вадеа је био студент Медицинског факултета, становао је у Студентском граду. Незванично се сазнало да је он био вођа терористичке организације "Муслиманска браћа" за Балкан. Арапски студенти нису смели да писну шта знају о њему, обузимао би их страх чим би инспектори споменули "Муслиманску браћу". После 42 дана интензивног рада, случај је предат једном инспектору са задатком да евидентира евентуална нова сазнања. Иако се наслућивало да је реч о акцији неке тајне службе, ово убиство је остало нерасветљено.