Кредит за ликвидност шанса за привреду

Кредите за ликвидност, као помоћ привреди, обезбедиће и нова влада и то по опробаном рецепту својих претходника. За ову намену, како је најавио Млађан Динкић, министар финансија, у овој и наредној години биће обезбеђено милијарду динара

До краја године држава ће издвојити око 300 милиона евра за субвенционисане кредите, а остатак у 2013. године тако што ће субвенционисати камате на кредите пословних банака. Кредит за ликвидност са девизном клаузулом имаће камату од 3,5 одсто, а динарски кредити имаће камату у висини референтне стопе Народне банке Србије.

Кредити за ликвидност биће одобравани са роком отплате на 18 месеци и то са шест месеци почека, уз услов да предузећа задрже све запослене, односно да не смеју да отпуштају никога.

Топлица Спасојевић, председник ИТМ групе и председник Удружења корпоративних директора каже да је овај кредит, у ситуацији када нема свеобухватног решења у виду дугорочних кредита, добра шанса за привреду. Овакав кредит ће, каже, омогућити привредницима да буду конкурентни бар у региону кад не могу у Европи. На питање како објашњава то што у банкама кажу да код оваквих раније одобрених кредита нема доцње, Спасојевић каже да су банке те које бирају коме ће дати кредит, али и да је код привредника већа одговорност, јер се ради о кредиту са субвенцијом државе и по повољним условима.

Александар Грабовац, помоћник директора Сектора послова са привредом у Комерцијалној банци каже да су били међу водећим банкама у програмима субвенционисаног кредитирања у протеклом периоду.

– У 2011. години банка је пласирала 160 милиона евра из програма субвенционисаних кредита за ликвидност. Искуства банке су веома добра, а проценат ненаплаћених кредита је занемарљив. Имајући у виду наведено, Комерцијална банка планира да и ове године активно учествује у реализацији субвенционисаних кредита за ликвидност – каже Грабовац.

У Сосијете женерал банци кажу да су у оквиру прошлогодишњег програма субвенција одобрили кредите за ликвидност у износу од 35 милиона евра и 25,5 милиона евра зајмова за финансирање обртних средстава, чиме су се сврстали међу пет банака са највећим пласманом ових кредита на тржишту. Проценат ненаплативих потраживања код овог типа кредита је на истом нивоу као код осталих кредита.

Банка Интеза је активно учествовала у одобравању кредита са субвенционисаном каматном стопом од 2009. године и претходних година пласирала највише субвенционисаних зајмова привреди на нивоу сектора.

 – Атрактивност овог производа за клијенте била је велика због стимулативне висине каматних стопа, али су због ограниченог износа субвенционисане камате, приоритет у одобравању кредита имали клијенти са којима банка има дужу пословну сарадњу, позитивну кредитну историју и добре финансијске показатеље. Имајући ову чињеницу у виду и проактиван приступ банке у наплати потраживања, можемо рећи да није било већих проблема у наплати ове врсте кредита, као и да је ниво ненаплаћених кредита са субвенционисаном каматном стопом испод просека банкарског сектора – наводе у овој банци. 

Експозитуре „Прокредит банке” су почеле са пријемом захтева и одобравањем субвенционисаних кредита за ликвидност предузећима и предузетницима, речено је Танјугу у тој банци, у којој наводе да је, када је реч о исплати субвенционисаних кредита за ликвидност предузећима, та банка током претходних година била једна од најактивнијих и најуспешнијих у Србији. „На основу првих реакција, интересовање малих и средњих предузећа и предузетника за повољним кредитима за очување ликвидности је изузетно велико”, објаснио је члан Извршног одбора „Прокредит банке” Дејан Јањатовић.