Незаменљива вакцина

Ових дана поново је актуелна вакцинација малишана против малих богиња, болести која је последњих година готово искорењена. Захваљујући вакцини којом су морбили потиснути, готово смо заборавили на ову болест из прошлости, која је пре два-три века односила многобројне животе и за коју дуго није било лека. Енглески стручњак Едвард Џенер је годинама трагао за леком против овог обољења које је било међу најсмртоноснијим у 18. веку и 1796. године пружила му се прилика да тестира свој серум. Наиме, те године у Великој Британији беснела је епидемија малих богиња која је косила претежно млађе генерације. Џенер је прво направио вакцину против крављих богиња, обољења које у прошлости није било толико опасно и које су људи добијали од крава. Затим је почео да експериментише на серуму малих богиња и када је епидемија почела вакцинисао је прво једним па другим серумом здравог дечака који је био изложен вирусу морбила. Иако је велики број малишана из дечаковог окружења оболео и умро од ове тешке болести, дечак се није заразио. 

Постигавши успех Џенер је добио мотив да још више ради на својим истраживањима и ускоро је створио вакцину против малих богиња која се показала веома ефикасном. Захваљујући њој генерације деце су сачуване од овог тешког обољења. У годинама које су уследиле Џенер је осмислио читав низ вакцина и против других обољења. У чему се састојала тајна коју је он, али и други велики истраживачи, попут Пастера, користио у свом серуму? Принцип је био да се изолује бацил или вирус који изазива болест, што је ранијих векова, због прилично скромне технологије, било јако тешко извести. Затим, уз одговарајуће састојке помешане у серуму овај изазивач обољења, у изузетно малим количинама како не би изазвао болест, уношен је у организам путем инјекције или орално (гутањем вакцине). Тада је у људском телу долазило до реакције - стварала су се антитела на изазивача болести и тако је спречавано развијање болести.

Вакцине су временом, захваљујући упорном раду проналазача, али и напретку технологије која је омогућила невероватне помаке у експериментима, постале незаменљиве. Тако се данас деца практично од рођења вакцинишу од некада најтежих обољења - туберкулозе, богиња, тетануса, хепатитиса... Неке од вакцина које људи примају током живота су трајне, док се друге морају обнављати на одређени временски период.