Nezamenljiva vakcina

Ovih dana ponovo je aktuelna vakcinacija mališana protiv malih boginja, bolesti koja je poslednjih godina gotovo iskorenjena. Zahvaljujući vakcini kojom su morbili potisnuti, gotovo smo zaboravili na ovu bolest iz prošlosti, koja je pre dva-tri veka odnosila mnogobrojne živote i za koju dugo nije bilo leka. Engleski stručnjak Edvard Džener je godinama tragao za lekom protiv ovog oboljenja koje je bilo među najsmrtonosnijim u 18. veku i 1796. godine pružila mu se prilika da testira svoj serum. Naime, te godine u Velikoj Britaniji besnela je epidemija malih boginja koja je kosila pretežno mlađe generacije. Džener je prvo napravio vakcinu protiv kravljih boginja, oboljenja koje u prošlosti nije bilo toliko opasno i koje su ljudi dobijali od krava. Zatim je počeo da eksperimentiše na serumu malih boginja i kada je epidemija počela vakcinisao je prvo jednim pa drugim serumom zdravog dečaka koji je bio izložen virusu morbila. Iako je veliki broj mališana iz dečakovog okruženja oboleo i umro od ove teške bolesti, dečak se nije zarazio. 

Postigavši uspeh Džener je dobio motiv da još više radi na svojim istraživanjima i uskoro je stvorio vakcinu protiv malih boginja koja se pokazala veoma efikasnom. Zahvaljujući njoj generacije dece su sačuvane od ovog teškog oboljenja. U godinama koje su usledile Džener je osmislio čitav niz vakcina i protiv drugih oboljenja. U čemu se sastojala tajna koju je on, ali i drugi veliki istraživači, poput Pastera, koristio u svom serumu? Princip je bio da se izoluje bacil ili virus koji izaziva bolest, što je ranijih vekova, zbog prilično skromne tehnologije, bilo jako teško izvesti. Zatim, uz odgovarajuće sastojke pomešane u serumu ovaj izazivač oboljenja, u izuzetno malim količinama kako ne bi izazvao bolest, unošen je u organizam putem injekcije ili oralno (gutanjem vakcine). Tada je u ljudskom telu dolazilo do reakcije - stvarala su se antitela na izazivača bolesti i tako je sprečavano razvijanje bolesti.

Vakcine su vremenom, zahvaljujući upornom radu pronalazača, ali i napretku tehnologije koja je omogućila neverovatne pomake u eksperimentima, postale nezamenljive. Tako se danas deca praktično od rođenja vakcinišu od nekada najtežih oboljenja - tuberkuloze, boginja, tetanusa, hepatitisa... Neke od vakcina koje ljudi primaju tokom života su trajne, dok se druge moraju obnavljati na određeni vremenski period.