Трговци побеђују произвођаче

Сиромаштво се враћа у Европу, оценио је недавно у интервјуу за дневник „Фајненшл тајмс Дојчланд” Јан Зајдервелд, шеф Унилевера, трећег највећег концерна за производњу потрошне робе на свету.…

– Ако Шпанци просечно троше само 17 евра по куповини, онда не могу да им продајем прашак за веш који кошта исто као и половина њиховог буџета – рекао је Зајдервелд за немачки привредни дневник, истичући да ова компанија жели да сада у Европи продаје мање „премијум-марки” и пре свега да нуди производе у много, много мањим паковањима, а примењиваће се искуства стечена протеклих деценија у азијским земљама. У Индонезији, рецимо, продају већ одавно шампон у малим, појединачним паковањима за два до три цента по комаду.

Већ сада Унилевер (познат по десетинисветски познатих марки као што су „Кнор”, „Липтон”, „Рама”… средстава за чишћење „Виш” и „Доместос”, као и козметике и хигијенских артиклафирми „Дав” и „Рексона”) у Грчкој продаје кромпир-пире или мајонез у минијатурним паковањима, основни производи као маслиново уље или чај продају се под новом грчком марком и по много нижој цени. У Шпанији Унилевер нуди детерџент у малим паковањима, за само од пет до шест прања.

Шта би могао да буде одговор српских трговаца и произвођача на кризу? Рекло би се – приватна робна марка, уз истина спорадичне и не баш јавне покушаје да се купци задрже мањим паковањима по истој цени. Извештаји показују да удео робе са потписом трговаца у промету вртоглаво расте, а прогнозе су да ће се та тенденција наставити.

Да купци у Србији све више познате брендове замењују производима са логом трговина најбоље се може видети током викенда у хипермаркетима. Рафови на којима су изложени ови производи су готово испражњени, јер им је цена и до 20 одсто нижа од „брендираних” из исте категорије. Количине „копија” производа на које смо навикли непрестано су у порасту. Од основних намирница (брашна, уља, меса, јаја…) па до сенфа, инстант супа, кафе, чајева, зачина, сокова, папирних марамица, пелена, тоалет папира… све што може да се замисли трговци су већ „направили”.

У очекивању Лидла у Србији и заоштравања конкуренције трговци очигледно припремају стратегију. Немачки трговац, један од пет највећих малопродајних ланаца на свету иначе је познат по изузетно ниским ценама и томе што огроман удео у асортиману имају управо приватне робне марке. 

Зато сада са порастом удела оваквих производа и у домаћим радњама куповина данас траје неупоредиво дуже, бар за оне којима је важно да знају шта купују. Према важећим прописима, без обзира на то ко је наручилац трговци су у обавези да на сваком артиклу приватне робне марке истакну назив произвођача. Ако се удубите и кренете у ишчитавање декларације запазићете много нових, до сада непознатих назива, углавном мањих произвођача који на овај начин добијају шансу. Што се тиче квалитета, нема правила некада је бољи, некада лошији и цена често није мерило.

Како каже Златко Базианец,  директор у међународној консултантској компанији А.Т. Карни највећи произвођач хране на свету није више произвођач, већ је то трговац, што показују статистички подаци.

– Трговачки ланац „Волмарт” преузео је прво место од „Нестлеа”, захваљујући приватним робним маркама. Продајом својих приватних робних марки у вредности од 150 милијарди долара Волмарт је за 50 милијарди претекао „Нестле” који годишње приходује 100 милијарди долара – објашњава наш саговорник.

Услед овакве тенденције у светским а све више и српским трговачким ланцима, робне марке произвођача хране налазе се пред великом прекретницом. Базианец истиче да су пре неколико година трговачке марке биле на најнижим полицама, на рубу категорија, ретко када на најбољим позицијама које су биле резервисане за главне такозване А-робне марке и нису представљале реалну претњу.

– Сада смо сведоци како трговачки ланци постављају своје робне марке на главне позиције и тиме директно смањују простор за највишу класу робних марки произвођача хране, чиме преузимају примат у појединим категоријама артикала – каже наш саговорник. Овај тренд је видљив и у резултатима појединих произвођача хране који бележе пад продаје и маржи услед велике конкуренције трговачких марки.

– Посебан изазов за произвођаче и трговце у будућности представљаће додатно укрупњавање тржишта трговаца прехрамбених производа као и долазак нових глобалних играча на српско тржиште. Они ће омогућити нашим произвођачима да одређене робне марке извозе на европска тржишта, али ће и донети потенцијалну опасност у виду сопствених робних марки које до сада нису постојале на тржишту – објашњава Златко Базианец.

---------------------------------------------------------- 

ДИС

Компанија има 540 артикала приватне робне марке који су постављени под два бренда – „Укуси Србије”, који су премијум национална робна марка (сви производи се праве у Србији) и „Добро” који је класична трговачка робна марка.

– Имамо највећи проценат учешћа приватне робне марке у промету на територији Србије, он износи више од 20 одсто. Иначе, овај проценат расте из године у годину и наша су предвиђања да ће се тај раст наставити.У изради артикала приватне марке (у категорији хране и хемије) учествују 54 домаћа и 10 иностраних производњи.

– За иностране произвођаче се одлучујемо тек кад исцрпимо све могућности у Србији. Земље у којима имамо партнере, односно произвођаче артикала наше робне марке су Аустрија, Грчка, Македонија и Бугарска. Однос малих и великих фирми са којима сарађујемо је 50 према 50. Број фирми са којима ДИС послује у овом сегменту је велики, издвајају се : „Златиборац”, „Форма браво”, „Неопланта”, „БГ продукт”, „Нектар”, „Житопрерада”, „Беохемија”, „Минела”, „Шећерана Црвенка”, „Интеркомерц”, „Дуња”,„Раух”, „Полимарк”...

Делез ( Макси, Темпо)

Учешће приватне робне марке у укупном промету Делез Србија је ове године достигло 15,5 одсто и остварен је раст од више од 10 одсто у односу на прошлу годину. У наредном периоду очекује се раст учешћа, а у току 2012.уведено је више од 350 нових производа робне марке (локално развијених и увозних). Кључни брендови у категоријама хране су „Премија” и „365”, док је у делу хемије такође „365” бренд, али и још две марке – „Кер” и ”Хом”.

Тренутно се на полицама могу наћи и производи под марком – „Алба”, „Федела”, „Фавола”, „Касабела”, „Хепи петс” али су ово стари брендови који ће ускоро бити замењени новим (претходно поменутим). До краја године више од 800 артикала биће ребрендирано у нове робне марке и амбалажу.

Ниво цена се разликује од категорије производа али су у просеку јефтинији од 10 до 30 одсто од производа других произвођача. Око 75 одсто производа приватне робне марке праве домаће фирме.

– Што се тиче 365 производа њих увозимо, али развијамо и локално са домаћим произвођачима и најављујемо да ће бити и у наредном периоду нових артикала под овим брендом – истичу у „Делезу”.

Структура произвођача је, истичу, различита и има и мањих и већих фабрика, али величина дефинитивно није критеријум нити гаранција квалитета. Међу произвођачима који раде за „Делез” ову врсту производа налазе и „Јухор”, „Данубиус”, „Неопланта”, „Златиборац”, „Мегле”, „Сомболед”, „Беохемија”, „Дреник”, Индустрија хране „Дуња”, „Интеркомерц”…

Меркатор С (Меркатор, Рода маркети)

У својој понуди трговачка марка Меркатор тренутно има око 1.000 артикала.

Покривајући велики број категорија, у оквиру Меркатор трговачке марке развијене су линије: „Амбиенти”, „Бонус плус”, „Лумпи”, „Лумпи текстил”, „Меркатор линија”, „Меркатор текстил”, „Сточићу, постави се”, „Мајбоди”, „Премијум”, „Минут”, „Био”, „Актив лајф”, „Промеџик”. Поред наведених марки, Меркатор је у сарадњи са српским произвођачима развио и око 200 производа, који се продају само у објектима Меркатор и Рода.

– Учешће приватне трговачке марке је у сталном порасту. Управо зато настављамо са њеним развијањем и трудимо се да све активности буду усмерене ка константном повећању овог учешћа – кажу у овој компанији.