Trgovci pobeđuju proizvođače

Siromaštvo se vraća u Evropu, ocenio je nedavno u intervjuu za dnevnik „Fajnenšl tajms Dojčland” Jan Zajderveld, šef Unilevera, trećeg najvećeg koncerna za proizvodnju potrošne robe na svetu.…

– Ako Španci prosečno troše samo 17 evra po kupovini, onda ne mogu da im prodajem prašak za veš koji košta isto kao i polovina njihovog budžeta – rekao je Zajderveld za nemački privredni dnevnik, ističući da ova kompanija želi da sada u Evropi prodaje manje „premijum-marki” i pre svega da nudi proizvode u mnogo, mnogo manjim pakovanjima, a primenjivaće se iskustva stečena proteklih decenija u azijskim zemljama. U Indoneziji, recimo, prodaju već odavno šampon u malim, pojedinačnim pakovanjima za dva do tri centa po komadu.

Već sada Unilever (poznat po desetinisvetski poznatih marki kao što su „Knor”, „Lipton”, „Rama”… sredstava za čišćenje „Viš” i „Domestos”, kao i kozmetike i higijenskih artiklafirmi „Dav” i „Reksona”) u Grčkoj prodaje krompir-pire ili majonez u minijaturnim pakovanjima, osnovni proizvodi kao maslinovo ulje ili čaj prodaju se pod novom grčkom markom i po mnogo nižoj ceni. U Španiji Unilever nudi deterdžent u malim pakovanjima, za samo od pet do šest pranja.

Šta bi mogao da bude odgovor srpskih trgovaca i proizvođača na krizu? Reklo bi se – privatna robna marka, uz istina sporadične i ne baš javne pokušaje da se kupci zadrže manjim pakovanjima po istoj ceni. Izveštaji pokazuju da udeo robe sa potpisom trgovaca u prometu vrtoglavo raste, a prognoze su da će se ta tendencija nastaviti.

Da kupci u Srbiji sve više poznate brendove zamenjuju proizvodima sa logom trgovina najbolje se može videti tokom vikenda u hipermarketima. Rafovi na kojima su izloženi ovi proizvodi su gotovo ispražnjeni, jer im je cena i do 20 odsto niža od „brendiranih” iz iste kategorije. Količine „kopija” proizvoda na koje smo navikli neprestano su u porastu. Od osnovnih namirnica (brašna, ulja, mesa, jaja…) pa do senfa, instant supa, kafe, čajeva, začina, sokova, papirnih maramica, pelena, toalet papira… sve što može da se zamisli trgovci su već „napravili”.

U očekivanju Lidla u Srbiji i zaoštravanja konkurencije trgovci očigledno pripremaju strategiju. Nemački trgovac, jedan od pet najvećih maloprodajnih lanaca na svetu inače je poznat po izuzetno niskim cenama i tome što ogroman udeo u asortimanu imaju upravo privatne robne marke. 

Zato sada sa porastom udela ovakvih proizvoda i u domaćim radnjama kupovina danas traje neuporedivo duže, bar za one kojima je važno da znaju šta kupuju. Prema važećim propisima, bez obzira na to ko je naručilac trgovci su u obavezi da na svakom artiklu privatne robne marke istaknu naziv proizvođača. Ako se udubite i krenete u iščitavanje deklaracije zapazićete mnogo novih, do sada nepoznatih naziva, uglavnom manjih proizvođača koji na ovaj način dobijaju šansu. Što se tiče kvaliteta, nema pravila nekada je bolji, nekada lošiji i cena često nije merilo.

Kako kaže Zlatko Bazianec,  direktor u međunarodnoj konsultantskoj kompaniji A.T. Karni najveći proizvođač hrane na svetu nije više proizvođač, već je to trgovac, što pokazuju statistički podaci.

– Trgovački lanac „Volmart” preuzeo je prvo mesto od „Nestlea”, zahvaljujući privatnim robnim markama. Prodajom svojih privatnih robnih marki u vrednosti od 150 milijardi dolara Volmart je za 50 milijardi pretekao „Nestle” koji godišnje prihoduje 100 milijardi dolara – objašnjava naš sagovornik.

Usled ovakve tendencije u svetskim a sve više i srpskim trgovačkim lancima, robne marke proizvođača hrane nalaze se pred velikom prekretnicom. Bazianec ističe da su pre nekoliko godina trgovačke marke bile na najnižim policama, na rubu kategorija, retko kada na najboljim pozicijama koje su bile rezervisane za glavne takozvane A-robne marke i nisu predstavljale realnu pretnju.

– Sada smo svedoci kako trgovački lanci postavljaju svoje robne marke na glavne pozicije i time direktno smanjuju prostor za najvišu klasu robnih marki proizvođača hrane, čime preuzimaju primat u pojedinim kategorijama artikala – kaže naš sagovornik. Ovaj trend je vidljiv i u rezultatima pojedinih proizvođača hrane koji beleže pad prodaje i marži usled velike konkurencije trgovačkih marki.

– Poseban izazov za proizvođače i trgovce u budućnosti predstavljaće dodatno ukrupnjavanje tržišta trgovaca prehrambenih proizvoda kao i dolazak novih globalnih igrača na srpsko tržište. Oni će omogućiti našim proizvođačima da određene robne marke izvoze na evropska tržišta, ali će i doneti potencijalnu opasnost u vidu sopstvenih robnih marki koje do sada nisu postojale na tržištu – objašnjava Zlatko Bazianec.

---------------------------------------------------------- 

DIS

Kompanija ima 540 artikala privatne robne marke koji su postavljeni pod dva brenda – „Ukusi Srbije”, koji su premijum nacionalna robna marka (svi proizvodi se prave u Srbiji) i „Dobro” koji je klasična trgovačka robna marka.

– Imamo najveći procenat učešća privatne robne marke u prometu na teritoriji Srbije, on iznosi više od 20 odsto. Inače, ovaj procenat raste iz godine u godinu i naša su predviđanja da će se taj rast nastaviti.U izradi artikala privatne marke (u kategoriji hrane i hemije) učestvuju 54 domaća i 10 inostranih proizvodnji.

– Za inostrane proizvođače se odlučujemo tek kad iscrpimo sve mogućnosti u Srbiji. Zemlje u kojima imamo partnere, odnosno proizvođače artikala naše robne marke su Austrija, Grčka, Makedonija i Bugarska. Odnos malih i velikih firmi sa kojima sarađujemo je 50 prema 50. Broj firmi sa kojima DIS posluje u ovom segmentu je veliki, izdvajaju se : „Zlatiborac”, „Forma bravo”, „Neoplanta”, „BG produkt”, „Nektar”, „Žitoprerada”, „Beohemija”, „Minela”, „Šećerana Crvenka”, „Interkomerc”, „Dunja”,„Rauh”, „Polimark”...

Delez ( Maksi, Tempo)

Učešće privatne robne marke u ukupnom prometu Delez Srbija je ove godine dostiglo 15,5 odsto i ostvaren je rast od više od 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. U narednom periodu očekuje se rast učešća, a u toku 2012.uvedeno je više od 350 novih proizvoda robne marke (lokalno razvijenih i uvoznih). Ključni brendovi u kategorijama hrane su „Premija” i „365”, dok je u delu hemije takođe „365” brend, ali i još dve marke – „Ker” i ”Hom”.

Trenutno se na policama mogu naći i proizvodi pod markom – „Alba”, „Fedela”, „Favola”, „Kasabela”, „Hepi pets” ali su ovo stari brendovi koji će uskoro biti zamenjeni novim (prethodno pomenutim). Do kraja godine više od 800 artikala biće rebrendirano u nove robne marke i ambalažu.

Nivo cena se razlikuje od kategorije proizvoda ali su u proseku jeftiniji od 10 do 30 odsto od proizvoda drugih proizvođača. Oko 75 odsto proizvoda privatne robne marke prave domaće firme.

– Što se tiče 365 proizvoda njih uvozimo, ali razvijamo i lokalno sa domaćim proizvođačima i najavljujemo da će biti i u narednom periodu novih artikala pod ovim brendom – ističu u „Delezu”.

Struktura proizvođača je, ističu, različita i ima i manjih i većih fabrika, ali veličina definitivno nije kriterijum niti garancija kvaliteta. Među proizvođačima koji rade za „Delez” ovu vrstu proizvoda nalaze i „Juhor”, „Danubius”, „Neoplanta”, „Zlatiborac”, „Megle”, „Somboled”, „Beohemija”, „Drenik”, Industrija hrane „Dunja”, „Interkomerc”…

Merkator S (Merkator, Roda marketi)

U svojoj ponudi trgovačka marka Merkator trenutno ima oko 1.000 artikala.

Pokrivajući veliki broj kategorija, u okviru Merkator trgovačke marke razvijene su linije: „Ambienti”, „Bonus plus”, „Lumpi”, „Lumpi tekstil”, „Merkator linija”, „Merkator tekstil”, „Stočiću, postavi se”, „Majbodi”, „Premijum”, „Minut”, „Bio”, „Aktiv lajf”, „Promedžik”. Pored navedenih marki, Merkator je u saradnji sa srpskim proizvođačima razvio i oko 200 proizvoda, koji se prodaju samo u objektima Merkator i Roda.

– Učešće privatne trgovačke marke je u stalnom porastu. Upravo zato nastavljamo sa njenim razvijanjem i trudimo se da sve aktivnosti budu usmerene ka konstantnom povećanju ovog učešća – kažu u ovoj kompaniji.