Операције катаракте и касно по подне

Операција катаракте, бар за пацијенте који за ову интервенцију имају заказани термин на Институту за очне болести Клиничког центра Србије, више не би требало да буде немогућа и неизвесна мисија. Према договору стручног колегијума ове установе, од јуче овде је уведено клизно радно време, тако да све сале операционог блока раде од седам изјутра до 19 часова, при чему су сви поподневни термини резервисани за операцију катаракте.

На клиници је јуче владала уобичајена гужва, пред амбулантама је било као у кошници, а изгледа да ће се телефони наредних дана тек усијати. Наиме, професор др Слободан Голубовић, директор Института за очне болести, упутио је поруку свим пацијентима који имају заказани термин за пријем за операцију катаракте, да не чекају раније заказани термин за операције, већ да се јаве својим хирурзима, јер постоји велика могућност да се термин за пријем захваљујући новоуведеној организацији рада помери унапред и да се скрати време чекања на операцију. Осим тога, Институт је, захваљујући Министарству здравља, добио и савремену и веома скупу опрему – ласер и апарат за факоемулзификацију, намењен болесницима са катарактом.

Када се зна да само на овој клиници у овом часу на операцију катаракте чека око хиљаду пацијената и да је просечно време чекања од шест до осам месеци, ово је више него добра вест. Професор Голубовић каже да су и раније размишљали о увођењу клизног радног времена, али нису успели да реше проблем са анестезиолозима, који су у Клиничком центру дефицитарни кадар. Овај проблем је сада решен. Већ данас катаракту ће овде оперисати 26 пацијената, за које је одобрење, исто као што то чини још од 2002. године, искључиво и лично за сва одељења, јуче потписао директор клинике. Тако, дан за даном, оног часа када интерниста дозволи операцију и када пацијент има све потребне анализе, директор потписује и гарантује да нема ускакања мимо реда. Пацијенти су махом старији људи – међу онима на данашњем списку је, на пример, пацијенткиња Р. Ч. која има 82 године.

– На нашој клиници, истина је, најдуже се чека на операцију катаракте, јер то је масовно обољење. Према епидемиолошким истраживањима, сваке године у Србији имамо између 20.000 и 30.000 нових пацијената, који су кандидати за операцију. Свакога дана оперишемо између 25 и 30 болесника, а имамо само четири операциона стола. Са 2.635 операција катаракте, које су урађене током 2006. године, а што чини 40 одсто обима хируршке делатности клинике, ми смо по броју надмашили европске клинике са којима желимо да се поредимо и одржимо оптималну структуру операција , на пример у Будимпешти или Келну – подсећа професор Голубовић.

Наш саговорник објашњава да је један од разлога дугих листа за операцију катаракте и то што 22 очна одељења, колико их има у Србији, годинама ове операције не раде, јер није било ни опреме, ни обучених људи. То би ускоро требало да се промени, јер су ова одељења најзад добила бољу опрему, а лекари Института за очне болести сваког викенда су негде на "терену" – у Панчеву, Пожаревцу, Суботици, обучавају колеге за савремене операције катаракте. Наш саговорник наводи и да се свуда у Европи чека на операције, осим ако нису хитне, а, према подацима из последњег броја најугледнијег офталмолошког часописа у Великој Британији, у овом часу време чекања на операцију катаракте је 8,8 месеци.

– Побољшање опремљености и рада очних одељења у унутрашњости требало би да смањи притисак на наш институт, а ми реално очекујемо да ћемо захваљујући новом радном времену, уз редовно планираних 2.650 операција катаракте, урадити додатних 1.500 до 2.000 операција и до краја године ћемо анулирати садашњу листу. Наглашавам да наши пацијенти неће плаћати никакве ванстандардне услуге, нити ће се плаћати неки прековремени рад лекара – каже др Голубовић.

Неправедно у сенци вечите приче о листама чекања на операцију катаракте, на Институту за очне болести КЦС остају најсложеније интервенције које нико у Србији не ради, ни у државним, ни у приватним ординацијама и клиникама. Само на Очној клиници у Пастеровој раде се врхунске операције капака (тумори, поремећаји положаја и покретљивости, чак и део пластичних операција које пацијент не плаћа из свог џепа), операције на сузним путевима, операције глаукома, очног обољења које је једно од три најчешћа узрока слепила, дечја офталмологија и посебно повреде ока.