Operacije katarakte i kasno po podne

Operacija katarakte, bar za pacijente koji za ovu intervenciju imaju zakazani termin na Institutu za očne bolesti Kliničkog centra Srbije, više ne bi trebalo da bude nemoguća i neizvesna misija. Prema dogovoru stručnog kolegijuma ove ustanove, od juče ovde je uvedeno klizno radno vreme, tako da sve sale operacionog bloka rade od sedam izjutra do 19 časova, pri čemu su svi popodnevni termini rezervisani za operaciju katarakte.

Na klinici je juče vladala uobičajena gužva, pred ambulantama je bilo kao u košnici, a izgleda da će se telefoni narednih dana tek usijati. Naime, profesor dr Slobodan Golubović, direktor Instituta za očne bolesti, uputio je poruku svim pacijentima koji imaju zakazani termin za prijem za operaciju katarakte, da ne čekaju ranije zakazani termin za operacije, već da se jave svojim hirurzima, jer postoji velika mogućnost da se termin za prijem zahvaljujući novouvedenoj organizaciji rada pomeri unapred i da se skrati vreme čekanja na operaciju. Osim toga, Institut je, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, dobio i savremenu i veoma skupu opremu – laser i aparat za fakoemulzifikaciju, namenjen bolesnicima sa kataraktom.

Kada se zna da samo na ovoj klinici u ovom času na operaciju katarakte čeka oko hiljadu pacijenata i da je prosečno vreme čekanja od šest do osam meseci, ovo je više nego dobra vest. Profesor Golubović kaže da su i ranije razmišljali o uvođenju kliznog radnog vremena, ali nisu uspeli da reše problem sa anesteziolozima, koji su u Kliničkom centru deficitarni kadar. Ovaj problem je sada rešen. Već danas kataraktu će ovde operisati 26 pacijenata, za koje je odobrenje, isto kao što to čini još od 2002. godine, isključivo i lično za sva odeljenja, juče potpisao direktor klinike. Tako, dan za danom, onog časa kada internista dozvoli operaciju i kada pacijent ima sve potrebne analize, direktor potpisuje i garantuje da nema uskakanja mimo reda. Pacijenti su mahom stariji ljudi – među onima na današnjem spisku je, na primer, pacijentkinja R. Č. koja ima 82 godine.

– Na našoj klinici, istina je, najduže se čeka na operaciju katarakte, jer to je masovno oboljenje. Prema epidemiološkim istraživanjima, svake godine u Srbiji imamo između 20.000 i 30.000 novih pacijenata, koji su kandidati za operaciju. Svakoga dana operišemo između 25 i 30 bolesnika, a imamo samo četiri operaciona stola. Sa 2.635 operacija katarakte, koje su urađene tokom 2006. godine, a što čini 40 odsto obima hirurške delatnosti klinike, mi smo po broju nadmašili evropske klinike sa kojima želimo da se poredimo i održimo optimalnu strukturu operacija , na primer u Budimpešti ili Kelnu – podseća profesor Golubović.

Naš sagovornik objašnjava da je jedan od razloga dugih lista za operaciju katarakte i to što 22 očna odeljenja, koliko ih ima u Srbiji, godinama ove operacije ne rade, jer nije bilo ni opreme, ni obučenih ljudi. To bi uskoro trebalo da se promeni, jer su ova odeljenja najzad dobila bolju opremu, a lekari Instituta za očne bolesti svakog vikenda su negde na "terenu" – u Pančevu, Požarevcu, Subotici, obučavaju kolege za savremene operacije katarakte. Naš sagovornik navodi i da se svuda u Evropi čeka na operacije, osim ako nisu hitne, a, prema podacima iz poslednjeg broja najuglednijeg oftalmološkog časopisa u Velikoj Britaniji, u ovom času vreme čekanja na operaciju katarakte je 8,8 meseci.

– Poboljšanje opremljenosti i rada očnih odeljenja u unutrašnjosti trebalo bi da smanji pritisak na naš institut, a mi realno očekujemo da ćemo zahvaljujući novom radnom vremenu, uz redovno planiranih 2.650 operacija katarakte, uraditi dodatnih 1.500 do 2.000 operacija i do kraja godine ćemo anulirati sadašnju listu. Naglašavam da naši pacijenti neće plaćati nikakve vanstandardne usluge, niti će se plaćati neki prekovremeni rad lekara – kaže dr Golubović.

Nepravedno u senci večite priče o listama čekanja na operaciju katarakte, na Institutu za očne bolesti KCS ostaju najsloženije intervencije koje niko u Srbiji ne radi, ni u državnim, ni u privatnim ordinacijama i klinikama. Samo na Očnoj klinici u Pasterovoj rade se vrhunske operacije kapaka (tumori, poremećaji položaja i pokretljivosti, čak i deo plastičnih operacija koje pacijent ne plaća iz svog džepa), operacije na suznim putevima, operacije glaukoma, očnog oboljenja koje je jedno od tri najčešća uzroka slepila, dečja oftalmologija i posebno povrede oka.