Биодизел покреће Србију

Док у свету улажу на десетине милијарди евра за развој обновљивих извора енергије (ОИЕ), на којима ће у ЕУ за десетак година радити више од два милиона људи, у Србији је број таквих објеката изграђених за производњу струје занемарљив. Стратегијом развоја енергетике Србије до 2015. године истиче се да наша држава има посебне погодности и потребе за организовано коришћење ОИЕ у производњи топлотне и електричне енергије, изградњом малих, мини и микрохидроелектрана. У Програму развоја који је пре две године усвојила Скупштина, уређује се привредни развој Србије 2006–2012. и као један од приоритета наводи управо коришћење нових и обновљивих извора енергије.

Бојан Ковачић, в.д. директора Агенције за енергетску стабилност, тврди да су хидроенергија и енергија биомасе, од алтернативних могућности, наши најзначајнији енергетски потенцијали и да су као такви посебно наглашени у Стратегији у оквиру Приоритета селективног коришћења обновљивих извора енергије.

– Енергетски потенцијал ОИЕ у Србији је процењен на више од 3,83 милиона тона еквивалентне масе годишње, од чега се 62,7 одсто од укупног потенцијала налази у искоришћењу биомасе, од чега је најважнији биоетанол. У Зрењанину ће ускоро бити изграђена фабрика, чија је вредност 300 милиона долара, која ће од кукуруза производити еколошко гориво, које је све заступљеније у свету – наглашава Ковачић.

Он додаје да се око десет одсто потенцијала налази у малим водотоцима, на којима се могу градити мале хидроелектране. Процене су базиране на Катастру малих хидроелектрана из 1987. године којим је описано 856 локација за њихову изградњу снаге од 90 киловата до 8,5 мегавата. Наш саговорник наводи да се око пет одсто потенцијала налази у постојећим геотермалним изворима у републици који се налазе у Војводини, Посавини, Мачви, Подунављу и на ширем подручју централне Србије и у бањама.

Стручњаци су утврдили да су несистематичност у истраживању геотермалних извора и одсуство подстицаја за организовано коришћење овог извора енергије основни разлози симболичног искоришћења енергије топле воде из стотинак постојећих бушотина. Истраживања указују да је стварни потенцијал геотермалних извора најмање пет пута већи од оног шта се сад користи.

Иако стручњаци тврде да се пет одсто укупног потенцијала ОИЕ Србије налази у ветру, Бојан Ковачић напомиње да ће ускоро бити познато колики су стварно наши потенцијали. Наиме, хидрометеоролошке станице мере снагу ветра на висини од 10 метара, док је за увид у право стање потребно да се врше једногодишња мерења на висинама од 30 и 50 метара.

– На основу споразума са Шпанцима, компанија из Мадрида ће у Србији поставити мерне ветрогенераторе на три локације. У најужем избору су Вршац, Неготин, Велико Градиште, Тител и Шабац. После једне године, на основу истраживања, на једној од наведених локација биће изграђена фарма ветрењача – нагласио је Ковачић.

Што се искоришћења сунчевог зрачења тиче, у националном Програму обновљивих извора енергије, записано је да се око 15 одсто потенцијала налази у овом виду енергије, иако је број сунчаних дана у Србији већи од 2.000 часова. Међутим, због високих трошкова пријемника сунчевог зрачења топлоте и пратеће опреме њихова употреба у Републици није велика.

Да би било повећано коришћење ОИЕ, програм предвиђа увођење неких од подстицајних мера, као што су субвенције при изградњи постројења за коришћење енергије, пореске и царинске олакшице, али и примена инструмената Кјото протокола.