Biodizel pokreće Srbiju

Dok u svetu ulažu na desetine milijardi evra za razvoj obnovljivih izvora energije (OIE), na kojima će u EU za desetak godina raditi više od dva miliona ljudi, u Srbiji je broj takvih objekata izgrađenih za proizvodnju struje zanemarljiv. Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine ističe se da naša država ima posebne pogodnosti i potrebe za organizovano korišćenje OIE u proizvodnji toplotne i električne energije, izgradnjom malih, mini i mikrohidroelektrana. U Programu razvoja koji je pre dve godine usvojila Skupština, uređuje se privredni razvoj Srbije 2006–2012. i kao jedan od prioriteta navodi upravo korišćenje novih i obnovljivih izvora energije.

Bojan Kovačić, v.d. direktora Agencije za energetsku stabilnost, tvrdi da su hidroenergija i energija biomase, od alternativnih mogućnosti, naši najznačajniji energetski potencijali i da su kao takvi posebno naglašeni u Strategiji u okviru Prioriteta selektivnog korišćenja obnovljivih izvora energije.

– Energetski potencijal OIE u Srbiji je procenjen na više od 3,83 miliona tona ekvivalentne mase godišnje, od čega se 62,7 odsto od ukupnog potencijala nalazi u iskorišćenju biomase, od čega je najvažniji bioetanol. U Zrenjaninu će uskoro biti izgrađena fabrika, čija je vrednost 300 miliona dolara, koja će od kukuruza proizvoditi ekološko gorivo, koje je sve zastupljenije u svetu – naglašava Kovačić.

On dodaje da se oko deset odsto potencijala nalazi u malim vodotocima, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane. Procene su bazirane na Katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine kojim je opisano 856 lokacija za njihovu izgradnju snage od 90 kilovata do 8,5 megavata. Naš sagovornik navodi da se oko pet odsto potencijala nalazi u postojećim geotermalnim izvorima u republici koji se nalaze u Vojvodini, Posavini, Mačvi, Podunavlju i na širem području centralne Srbije i u banjama.

Stručnjaci su utvrdili da su nesistematičnost u istraživanju geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano korišćenje ovog izvora energije osnovni razlozi simboličnog iskorišćenja energije tople vode iz stotinak postojećih bušotina. Istraživanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih izvora najmanje pet puta veći od onog šta se sad koristi.

Iako stručnjaci tvrde da se pet odsto ukupnog potencijala OIE Srbije nalazi u vetru, Bojan Kovačić napominje da će uskoro biti poznato koliki su stvarno naši potencijali. Naime, hidrometeorološke stanice mere snagu vetra na visini od 10 metara, dok je za uvid u pravo stanje potrebno da se vrše jednogodišnja merenja na visinama od 30 i 50 metara.

– Na osnovu sporazuma sa Špancima, kompanija iz Madrida će u Srbiji postaviti merne vetrogeneratore na tri lokacije. U najužem izboru su Vršac, Negotin, Veliko Gradište, Titel i Šabac. Posle jedne godine, na osnovu istraživanja, na jednoj od navedenih lokacija biće izgrađena farma vetrenjača – naglasio je Kovačić.

Što se iskorišćenja sunčevog zračenja tiče, u nacionalnom Programu obnovljivih izvora energije, zapisano je da se oko 15 odsto potencijala nalazi u ovom vidu energije, iako je broj sunčanih dana u Srbiji veći od 2.000 časova. Međutim, zbog visokih troškova prijemnika sunčevog zračenja toplote i prateće opreme njihova upotreba u Republici nije velika.

Da bi bilo povećano korišćenje OIE, program predviđa uvođenje nekih od podsticajnih mera, kao što su subvencije pri izgradnji postrojenja za korišćenje energije, poreske i carinske olakšice, ali i primena instrumenata Kjoto protokola.