Сунце, ветар, вода и – нуклеарке

Алтернативе класичним изворима обухватају неколико сасвим различитих начина за добијање енергије. Степен научног развоја нам у овом тренутку омогућава комерцијално коришћење енергије ветра, сунца, воде, Земљине топлоте, као и нуклеарне енергије. Ови енергетски извори имају своје специфичности, предности и мане, у зависности од степена искоришћења и приступачности која најчешће директно зависи од средстава.

Енергија ветра користи се веома дуго. Најстарије ветрењаче постојале су у Персији, данашњем Ирану, још у 7 веку нове ере. Данас се коришћењем овог природног потенцијала производи веома мали проценат струје, иако охрабрује позитиван тренд, усавршавање специфичне технологије и пад трошкова инсталација. У Калифорнији се налазе данас највеће скупине модерних ветрењача тзв. фарме ветрењача. Један такав систем производи количину струје, као просечна нуклеарна електрана од 1200 мегавата, док су цене инсталација сличне. Непостојање негативних последица по околину главна је препорука за искоришћавање снаге ветра. Изградње оваквих електрана није могућа у свим крајевима света и захтева неки утврђени минимални број ветровитих дана годишње међутим у комбинацији са другим алтернативним изворима представља важан део борбе за смањење глобалне емисије штетних гасова.

Соларна енергија је занимљива највише због своје опште присутности као и своје савршене чистоће. Сунчеву енергију можемо директно искористити преко фото-ћелија, које директно претварају сунчеву светлост у електричну енергију или фарбањем мреже тањих водоводних цеви у црно и постављајући их у мале "стаклене баште". На овај начин могу се знатно смањити трошкови и количина енергије за грејање воде чак и у хладнијим месецима, што је заступљено у Швајцарској, на пример. Цена састављања оваквих паралелних водоинсталација прилично је ниска, јер ће се уложена средства исплатити за мање од две године. Рачуна се да ће се соларне ћелије за мање од десет година изједначити по цени са струјом произведеном на "прљав" начин.

Веома занимљив и потенцијално изузетно значајан извор представља геотермална енергија. Овај израз се односи на топлоту Земљине унутрашњости који у самом средишту износи између 4000 и 7000 степени Целзијуса што је отприлике једнако температури површине Сунца. Најпрактичнија за експлоатацију геотермалне енергије у подручја где се врела маса налази близу површине наше планете. На многим таквим локацијама у свету већ постоје постројења – измењивачи топлоте, који на тај начин загрејану воду користе за грејање или у индустријске сврхе.
Структура Земљине унутрашњости је таква да температура у зависности од структуре слојева расте од 10 до 30 степени Целзијусових на сваких километар ближи језгру. Непромењива температура слоја Земљине коре може се у великом обиму искористити за индиректно грејање или хлађење стамбених и пословних објеката. Током зиме када је тло топлије од грађевина на површини измењивач преко цеви са водом преноси топлоту тла на зграде, док лети када је тло хладније од површине ради супротно. Исти систем тако служи и за грејање и за хлађење. У Рекјавику постоји највећи систем грејања заснован на геотермалној енергији. Готово сви стамбени и пословни објекти у овом граду прикључени су на овај систем.