Марио Драги условио помоћ Шпанији и Италији

Европска централна банка неће моментално прискочити у помоћ ни презадуженој Шпанији, а ни Италији. Уколико Мадрид и Рим желе асистенцију ЕЦБ у домаћој дужничкој кризи, мораће јавно да затраже помоћ, а затим да пристану на стриктне услове за спољну – и само краткорочну – финансијску помоћ. Под тим условом, ЕЦБ је спремна да се без ограничења упусти у куповину државних хартија од вредности урушених економија са најдужим роком приспећа од три године, и истовремено одрекне статуса повлашћеног кредитора. – Ово је суштина спасилачког плана који је, у увијенијој форми, председник Европске централне банке Марио Драги саопштио јуче након редовне (али и маратонске седнице) Управног одбора ЕЦБ у Франкфурту. Моћни 23-члани Одбор Драгијев план није једногласно подржао. Спекулације су да је „против” био Јенс Видеман, гувернер Бундесбанке, који се иначе већ данима јавно противи ризичној куповини дугова презадужених.

Како било, светске берзе су одмах иза Драгијевог дугоочекиваног излагања обориле вредност евра и акција европских компанија.

Разлог?

Иако је крајем јула најавио да ће ЕЦБ предузети „све што је потребно” да сачува евро и обузда дужничку кризу, Драги јуче није изишао са изумом који би тренутно сапео дужничку кризу на европериферији и спречио њено даље разливање.

Шта ће бити ако шпански премијер Маријано Рахој настави да се опире притисцима да Мадрид затражи пакет међународне финансијске помоћи (поврх 100 милијарди евра које је Шпанија већ тражила за урушене банке)?

„Потребно је да Шпанија убеди Немачку у неопходност брзе акције. Морамо хитно да решимо проблем такозваних периферних економија, као што су Грчка, Португалија, Ирска, Италија и Шпанија. Рећи ћемо да је све у реду, али на средњи рок су нам потребна средства, а једино ЕЦБ има новац”, поручио је јуче званични Мадрид уочи сусрета Рахоја са немачком канцеларком Ангелом Меркел у шпанској престоници.

Истовремено, колико дуго ће италијански премијер Марио Монти веровати да Италија може да се извуче из дугова без стране помоћи?

У тој неизвесности, да ли ће берзе наставити да дижу цену задуживања Шпаније и Италије на тржишту хартија од вредности?

Једини европски званичник који је летос привремено обуздао спекулације о даљој судбини еврозоне у данашњем саставу, Марио Драги је јуче поставио правила даље игре на тржишту европских дугова.

Председник ЕЦБ има уверљиво образложење за условљену понуду помоћи финансијски начетим државама.

„Привреду еврозоне очекује тек постепени опоравак у будућности. Сви финансијски и економски показатељи монетарне уније су на силазној путањи. Незапосленост ће наставити да расте, као и инфлација која ће се до краја године кретати између 2,4 и 2,6 одсто.

У овој години еврозона ће забележити негативни привредни раст у распону између минус 0,6 и минус два одсто. Идуће године привредни раст кретаће се између минус 0,4 и 1,4 одсто. Владе држава чланица морају спровести мере за оживљавање привредног раста, јачу буџетску дисциплину и снажење европских интеграција... Са своје стране, ЕЦБ ће наставити да делује стриктно у складу са својим мандатом уз основни постулат да је евро неповратна творевина”, нагласио је јуче Драги.

Тмурна скица привредно-финансијске збиље еврозоне није још допрла до Мадрида.

„Маријано Рахој и Ангела Меркел нису разговарали о условима међународне финансијске помоћи Шпанији. Јавићемо када буде нешто ново”, поручио је јуче премијер Шпаније после сусрета са Меркеловом и након Драгијевог говора у Франкфурту.