Mario Dragi uslovio pomoć Španiji i Italiji

Evropska centralna banka neće momentalno priskočiti u pomoć ni prezaduženoj Španiji, a ni Italiji. Ukoliko Madrid i Rim žele asistenciju ECB u domaćoj dužničkoj krizi, moraće javno da zatraže pomoć, a zatim da pristanu na striktne uslove za spoljnu – i samo kratkoročnu – finansijsku pomoć. Pod tim uslovom, ECB je spremna da se bez ograničenja upusti u kupovinu državnih hartija od vrednosti urušenih ekonomija sa najdužim rokom prispeća od tri godine, i istovremeno odrekne statusa povlašćenog kreditora. – Ovo je suština spasilačkog plana koji je, u uvijenijoj formi, predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi saopštio juče nakon redovne (ali i maratonske sednice) Upravnog odbora ECB u Frankfurtu. Moćni 23-člani Odbor Dragijev plan nije jednoglasno podržao. Spekulacije su da je „protiv” bio Jens Videman, guverner Bundesbanke, koji se inače već danima javno protivi rizičnoj kupovini dugova prezaduženih.

Kako bilo, svetske berze su odmah iza Dragijevog dugoočekivanog izlaganja oborile vrednost evra i akcija evropskih kompanija.

Razlog?

Iako je krajem jula najavio da će ECB preduzeti „sve što je potrebno” da sačuva evro i obuzda dužničku krizu, Dragi juče nije izišao sa izumom koji bi trenutno sapeo dužničku krizu na evroperiferiji i sprečio njeno dalje razlivanje.

Šta će biti ako španski premijer Marijano Rahoj nastavi da se opire pritiscima da Madrid zatraži paket međunarodne finansijske pomoći (povrh 100 milijardi evra koje je Španija već tražila za urušene banke)?

„Potrebno je da Španija ubedi Nemačku u neophodnost brze akcije. Moramo hitno da rešimo problem takozvanih perifernih ekonomija, kao što su Grčka, Portugalija, Irska, Italija i Španija. Reći ćemo da je sve u redu, ali na srednji rok su nam potrebna sredstva, a jedino ECB ima novac”, poručio je juče zvanični Madrid uoči susreta Rahoja sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u španskoj prestonici.

Istovremeno, koliko dugo će italijanski premijer Mario Monti verovati da Italija može da se izvuče iz dugova bez strane pomoći?

U toj neizvesnosti, da li će berze nastaviti da dižu cenu zaduživanja Španije i Italije na tržištu hartija od vrednosti?

Jedini evropski zvaničnik koji je letos privremeno obuzdao spekulacije o daljoj sudbini evrozone u današnjem sastavu, Mario Dragi je juče postavio pravila dalje igre na tržištu evropskih dugova.

Predsednik ECB ima uverljivo obrazloženje za uslovljenu ponudu pomoći finansijski načetim državama.

„Privredu evrozone očekuje tek postepeni oporavak u budućnosti. Svi finansijski i ekonomski pokazatelji monetarne unije su na silaznoj putanji. Nezaposlenost će nastaviti da raste, kao i inflacija koja će se do kraja godine kretati između 2,4 i 2,6 odsto.

U ovoj godini evrozona će zabeležiti negativni privredni rast u rasponu između minus 0,6 i minus dva odsto. Iduće godine privredni rast kretaće se između minus 0,4 i 1,4 odsto. Vlade država članica moraju sprovesti mere za oživljavanje privrednog rasta, jaču budžetsku disciplinu i snaženje evropskih integracija... Sa svoje strane, ECB će nastaviti da deluje striktno u skladu sa svojim mandatom uz osnovni postulat da je evro nepovratna tvorevina”, naglasio je juče Dragi.

Tmurna skica privredno-finansijske zbilje evrozone nije još doprla do Madrida.

„Marijano Rahoj i Angela Merkel nisu razgovarali o uslovima međunarodne finansijske pomoći Španiji. Javićemo kada bude nešto novo”, poručio je juče premijer Španije posle susreta sa Merkelovom i nakon Dragijevog govora u Frankfurtu.