ММФ не условљава аранжман изменама Закона о НБС

Међународни монетарни фонд не условљава нови аранжман изменом Закона о Народној банци Србије. У изменама закона нема никаквих елемената који би довели у питање независност и стабилност ове институције – рекла је јуче гувернерка НБС Јоргованка Табаковић у првом обраћању јавности по избору на то место. Додала је да је спремна да саслуша све аргументе које ММФ, с којим има редовну комуникацију, буде имао тим поводом.

Она очекује да ће Србија постићи аранжман са ММФ у овој години, јер је то неопходно због кредитног рејтинга и висине премије ризика земље, односно да би се омогућило даље неопходно задуживање.

– Предложени вицегувернери су мој избор, а нису изабрани на заказаној па отказаној седници Скупштине само зато што је било рационалније да се сачека да на седници буде и 35 нових закона. Лично ћу предложити и првог човека Управе за надзор банкарског сектора – рекла је Табаковић.

На питање да ли је било захтева из владе да се на субвенционисане кредите смање или укину обавезне резерве, она је истакла да се само ако свако ради свој посао може рачунати на успех и да ће процене о томе НБС доносити у складу са својим законом дефинисаним циљевима.

Табаковић је више пута поновила да ће централна банка самостално доносити одлуке, али и да ће прихватати конструктивне савете и критике.

– Ни гувернер, ни вицегувернери, а ни директори сектора у НБС неће препуштати никоме да доноси одлуке уместо њих, а неће савет, критику или примедбу доживљавати као напад на самосталност. Ова конференција за новинаре могла би носи наслов Добили сте гувернера, а не презентера туђих ставова – рекла је Табаковић.

Она је упозорила да у наредном периоду треба очекивати раст инфлације нешто већи од десет одсто услед лоше пољопривредне сезоне, раста цена под контролом државе и скока цена сирове нафте.

Она је подсетила да је референтна каматна стопа задржана на нивоу од 10,5 одсто, јер је оцењено да су то фактори на чији се утицај на инфлацију не може ефикасно деловати променом кључне камате НБС.

Према речима Табаковић, степен рестриктивности монетарне политике у наредном периоду зависиће од ефеката фискалне консолидације, кретања у међународном окружењу и успешности обуздавања инфлационих очекивања.

То значи да би и влада требало да испуни обећање да ће наслеђени буџетски дефицит који је сада већи од седам одсто БДП-а идуће године смањити на око четири процента, рекла је она.

Гувернерка је нагласила и да се, после очекиваног пада БДП од 0,5 одсто у овој години, у наредној години очекује раст од 2,5 одсто на основу раста производње у аутомобилској индустрији, ниској бази за наредну пољопривредну сезону, уз опоравак главних спољнотрговинских партнера Србије.

Табаковић је навела и да су девизне резерве на задовољавајућем нивоу, а да је вредност депозита током 2012. године повећана за 15 одсто, односно на око 963 милијарде динара, у односу на 837,64 милијарде с краја прошле године.

Говорећи о курсу динара, она је подсетила да су на слабљење динара у првој половини године утицали висок буџетски дефицит, чињеница да је држава трошила више динарских средстава, замрзавање аранжмана са ММФ-ом и мањи прилив инвестиција, а мере НБС о обавезној резерви банака допринеле су стабилизацији курса.

Подсетивши да је централна банка од почетка године интервенисала на девизном тржишту са 1,3 милијарде евра, Табаковић је најавила да ће се озбиљно анализирати где се тај новац прелио, односно да ли је било препродаје новца у спекулативне сврхе.

Она је истакла да ће један од главних задатака централне банке бити да врати углед банкарству, и да банкама буде профитно кредитирање реалног сектора и грађана, уместо трговине новцем. – Наћи ћемо стимулативне мере да заинтересујемо банке да се приближе грађанима и да налазе праве изворе за свој посао, а то је штедња – рекла је гувернерка. „Да би она била извор кредитирања, ми ћемо морати у разговору да пронађемо начин да са владом сарађујемо на економској политици, где би запосленост требало да буде заједнички циљ”, додала је она.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Смањићу себи плату за четвртину

Смањићу своју плату за четвртину, јер су примања гувернера била срамно висока. Тај новац ће ићи за децу на Косову или фонд „Милице Ракић”. Ако би се тај новац оставио у каси НБС не би значио много, али би значио пуно некоме ван куће. Међутим, ником другом од запослених у НБС неће бити смањене плате јер „у НБС људи раде озбиљан и одговорни посао, а један велики број људи има изузетно ниске плате. Распони плата ће, међутим, бити смањени.”

После смањења Табаковић би имала плату коју имају вицегувернери, што јој не смета, јер вицегувернери раде велики посао, као и она. Такође је истакла да би волела да се у држави уреде односи када је реч о платама, приметивши да не може бити да, на пример, шеф кабинета има већу плату од председника Скупштине.