MMF ne uslovljava aranžman izmenama Zakona o NBS

Međunarodni monetarni fond ne uslovljava novi aranžman izmenom Zakona o Narodnoj banci Srbije. U izmenama zakona nema nikakvih elemenata koji bi doveli u pitanje nezavisnost i stabilnost ove institucije – rekla je juče guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković u prvom obraćanju javnosti po izboru na to mesto. Dodala je da je spremna da sasluša sve argumente koje MMF, s kojim ima redovnu komunikaciju, bude imao tim povodom.

Ona očekuje da će Srbija postići aranžman sa MMF u ovoj godini, jer je to neophodno zbog kreditnog rejtinga i visine premije rizika zemlje, odnosno da bi se omogućilo dalje neophodno zaduživanje.

– Predloženi viceguverneri su moj izbor, a nisu izabrani na zakazanoj pa otkazanoj sednici Skupštine samo zato što je bilo racionalnije da se sačeka da na sednici bude i 35 novih zakona. Lično ću predložiti i prvog čoveka Uprave za nadzor bankarskog sektora – rekla je Tabaković.

Na pitanje da li je bilo zahteva iz vlade da se na subvencionisane kredite smanje ili ukinu obavezne rezerve, ona je istakla da se samo ako svako radi svoj posao može računati na uspeh i da će procene o tome NBS donositi u skladu sa svojim zakonom definisanim ciljevima.

Tabaković je više puta ponovila da će centralna banka samostalno donositi odluke, ali i da će prihvatati konstruktivne savete i kritike.

– Ni guverner, ni viceguverneri, a ni direktori sektora u NBS neće prepuštati nikome da donosi odluke umesto njih, a neće savet, kritiku ili primedbu doživljavati kao napad na samostalnost. Ova konferencija za novinare mogla bi nosi naslov Dobili ste guvernera, a ne prezentera tuđih stavova – rekla je Tabaković.

Ona je upozorila da u narednom periodu treba očekivati rast inflacije nešto veći od deset odsto usled loše poljoprivredne sezone, rasta cena pod kontrolom države i skoka cena sirove nafte.

Ona je podsetila da je referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 10,5 odsto, jer je ocenjeno da su to faktori na čiji se uticaj na inflaciju ne može efikasno delovati promenom ključne kamate NBS.

Prema rečima Tabaković, stepen restriktivnosti monetarne politike u narednom periodu zavisiće od efekata fiskalne konsolidacije, kretanja u međunarodnom okruženju i uspešnosti obuzdavanja inflacionih očekivanja.

To znači da bi i vlada trebalo da ispuni obećanje da će nasleđeni budžetski deficit koji je sada veći od sedam odsto BDP-a iduće godine smanjiti na oko četiri procenta, rekla je ona.

Guvernerka je naglasila i da se, posle očekivanog pada BDP od 0,5 odsto u ovoj godini, u narednoj godini očekuje rast od 2,5 odsto na osnovu rasta proizvodnje u automobilskoj industriji, niskoj bazi za narednu poljoprivrednu sezonu, uz oporavak glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije.

Tabaković je navela i da su devizne rezerve na zadovoljavajućem nivou, a da je vrednost depozita tokom 2012. godine povećana za 15 odsto, odnosno na oko 963 milijarde dinara, u odnosu na 837,64 milijarde s kraja prošle godine.

Govoreći o kursu dinara, ona je podsetila da su na slabljenje dinara u prvoj polovini godine uticali visok budžetski deficit, činjenica da je država trošila više dinarskih sredstava, zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i manji priliv investicija, a mere NBS o obaveznoj rezervi banaka doprinele su stabilizaciji kursa.

Podsetivši da je centralna banka od početka godine intervenisala na deviznom tržištu sa 1,3 milijarde evra, Tabaković je najavila da će se ozbiljno analizirati gde se taj novac prelio, odnosno da li je bilo preprodaje novca u spekulativne svrhe.

Ona je istakla da će jedan od glavnih zadataka centralne banke biti da vrati ugled bankarstvu, i da bankama bude profitno kreditiranje realnog sektora i građana, umesto trgovine novcem. – Naći ćemo stimulativne mere da zainteresujemo banke da se približe građanima i da nalaze prave izvore za svoj posao, a to je štednja – rekla je guvernerka. „Da bi ona bila izvor kreditiranja, mi ćemo morati u razgovoru da pronađemo način da sa vladom sarađujemo na ekonomskoj politici, gde bi zaposlenost trebalo da bude zajednički cilj”, dodala je ona.

J. Rabrenović

-----------------------------------------------------------

Smanjiću sebi platu za četvrtinu

Smanjiću svoju platu za četvrtinu, jer su primanja guvernera bila sramno visoka. Taj novac će ići za decu na Kosovu ili fond „Milice Rakić”. Ako bi se taj novac ostavio u kasi NBS ne bi značio mnogo, ali bi značio puno nekome van kuće. Međutim, nikom drugom od zaposlenih u NBS neće biti smanjene plate jer „u NBS ljudi rade ozbiljan i odgovorni posao, a jedan veliki broj ljudi ima izuzetno niske plate. Rasponi plata će, međutim, biti smanjeni.”

Posle smanjenja Tabaković bi imala platu koju imaju viceguverneri, što joj ne smeta, jer viceguverneri rade veliki posao, kao i ona. Takođe je istakla da bi volela da se u državi urede odnosi kada je reč o platama, primetivši da ne može biti da, na primer, šef kabineta ima veću platu od predsednika Skupštine.