АПЕК за будућност света

Министри спољних послова и трговине земаља чланица Организације Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК), састали су се јуче на свом редовном годишњем скупу. Овај пут угошћени су у Владивостоку, лучком граду на руском Далеком истоку. Састанак је увод у самит лидера 21 државе које учествују у раду овог економског блока. Домаћин самита, који би требало да потраје до недеље 9. септембра, биће председник Руске Федерације Владимир Путин.

На јучерашњем заседању, учесници су у заједничком саопштењу изразили забринутост због погоршања светских економских перспектива и позвали на додатне акције за спречавање растућег трговинског протекционизма, пренеле су агенције. Како наводи руски портал „Њусру”, посебно је изражена забринутост присутних због прогноза Међународног монетарног фонда у вези са снижењем економског раста у овој и наредној години. Забринутост изазива и раст протекционистичких мера забележен широм света.

Обраћајући се уочи самита пословним људима, Путин је истакао да „гомилање контрадикторности (у глобалној економији) није престало”, и изразио спремност Русије да се, заједно са осталим чланицама АПЕК-а ухвати у коштац са проблемима које намећу нестабилности на светском тржишту финансија и економска криза. Према његовим речима, јачање економских интеграција уз истовремену либерализацију трговине од суштинског су значаја за одбрану азијско-пацифичког региона од наступајућих криза.

АПЕК чини 21 земља са обе обале Тихог океана (Пацифика), од Кине до Чилеа преко САД, и на њих отпада чак 44 одсто глобалне трговине, подсећа Танјуг. Мисија организације је да смањи царине и друга трговинска ограничење међу чланицама.

Интересантно је да су светски медији, поводом самита у Владивостоку, више окренути причи колико је пара потрошено на организацију скупа него на његове могуће домете. Тако се наводи да је за улепшавање града у којем живи око 600.000 душа, удаљеног седам часовних зона од Москве и својевремене „забрањене зоне”, као и његово претварање у арену за одржавање конференција на највишем светском нивоу, потрошена – 21 милијарда долара! Како неко рече, више него што су поједини градови потрошили на организовање Олимпијских игара!

Ова огромна сума новца уложена је у изградњу путева, железничких веза са остатком земље, гасовода, мостова, улепшавање зграда... Највише пара „појела је” изградња највећег моста са пилоном на свету, који острво Руски са копном повезује преко мореуза Источни Босфор.

Ипак, у Русији су убеђени да ће им се све уложено вишеструко вратити и то у не тако дугом року. Наиме, сада већ постаје видљиво да је највећа светска држава у својим стратешким плановима за будућност, такозвани, Далеки исток и земље тог региона означила као – главне партнере.

Чињеница је да су управо у овом делу света смештене најдинамичније економије данашњице. Да су тим економијама неопходни енергенти које Русија, за сада, има у изобиљу, а њој, са друге стране, технологија којом оне владају, природно наводи на стварање чврстих пословних савеза. Такође, не мање важан податак је да Русија са земљама Далеког истока, практично, нема озбиљнијих политичких или територијалних спорова.

Према речима Глеба Иванишева, заменика директора Руског центра за студије АПЕК-а, Русија је још увек на периферији Азије која чини тек петину од њене укупне трговине. „Две трећине наше територије се налази у Азији и имамо најдужу тихоокеанску обалу од свих држава. Тамо је и наша граница са САД, не на западу. Реч је о региону који се најдинамичније развија, а ми морамо да будемо његов део”, изјавио је Иванишев за амерички лист „Кришчен сајенс монитор”.

Један од корака у том правцу је и стварање Евроазијске уније коју сачињавају државе које су некада заједничку судбину делиле у оквиру Совјетског Савеза. Такође, стално јачање присуства Русије у Шангајској организацији за сарадњу коју чине централноазијске републике, Русија и Кина, сведочи на којој страни су руски интереси у будућности. „Овај воз не смемо да пропустимо”, јасан је Иванишев.

С. Самарџија

-----------------------------------------------------------

Заједнички до више хране

На дневном реду самита АПЕК-а у Владивостоку наћи ће се решења за обезбеђивање хране на глобалном нивоу, као и начини за подстицање трговине. Руски председник Путин је навео да ће његова земља дати допринос стабилности ланаца хране тако што ће повећати годишњу производњу жита од 120 до 125 милиона тона до 2020, од којих ће од 35 до 40 милиона тона бити доступно за извоз.