Драги зида нову Европу

Председник Европске централне банке Марио Драги врло пажљиво је бирао шта неће рећи на конференцији за новинаре у четвртак, када је представио нови спасилачки план за презадужену еврозону.

Изостављено из Драгијевог излагања о будућој (врло условно неограниченој) куповини обвезница урушених чланица еврозоне, најпре су регистровали центри моћи у Бриселу и Берлину.

„Европска комисија спремна је да надзире да ли земље које затраже финансијску асистенцију спасилачких фондова ЕУ, спроводе утаначене услове за помоћ”, најавио је јуче Оли Рен, европски комесар за економију.

„План ЕЦБ-а не може да замени политичку активност еврозоне”, упозорила је немачка канцеларка Ангела Меркел, одмах иза Драгијевог иступања у Франкфурту.

Тескоба у центру ЕУ и престоници најјаче економије еврозоне није без основа. Марио Драги у излагању новог спасилачког плана, ниједном речју није споменуо Брисел. Само „обавезу чланица еврозоне да јачају европске интеграције”.

Где је место Брисела и Берлина у новој архитектури односа презадужених чланица еврозоне са спасилачким фондовима (садашњег привременог ЕФСФ и будућег ЕСМ) и Европске централне банке.

Драги ову запаљиву тему није разрађивао у четвртак, као и низ других.

ЕЦБ ће престати да купује краткорочне обвезнице земље која је затражила помоћ, ако она не испуни услове на које се претходно обавезала, најавио је Драги у Франкфурту.

Које тело или институција ће одлучивати да ли је држава зајмотражилац испунила „стриктне услове за помоћ”, Драги није прецизирао, као ни дотичне будуће услове.

„Мадрид жели да зна услове на које мора да пристане пре него што затражи било какав свеобухватни међународни санациони програм”, упозорио је јуче шпански министар иностраних послова Хосе Мануел Гарсија Маргаљо.

Језуита по основном образовању, дугогодишњи високи званичник америчке инвестиционе банке Голдман Сакс, и својевремено челник глобалног Одбора за финансијску стабилност из Базела, Марио Драги оставио је недореченим спектар дилема европских политичара.

Пошто је месецима јавно питао европске званичнике имају ли визију будућег развоја монетарне уније, Драги је у четвртак – заједно са већином истомишљеника у Управном одбору ЕЦБ, променио правила игре обуздавања дужничке кризе монетарне уније ЕУ.

До јуче, актери дужничке кризе еврозоне стрепили су да ли ће 12. септембра Уставни суд у Карлсруеу проценити да су оснивачки акти будућег спасилачког фонда (ЕСМ) компатибилни са немачким законодавством. Без зеленог светла Немачке, оснивање новог спасилачког фонда могло би – теоријски – бити одложено у периоду када монетарној унији хитно треба новац за подмиривање пристижућих дугова осиромашених чланица.

Марио Драги ту нема дилему. Упитан шта ће бити ако Уставни суд Немачке одбаци ЕСМ, Драги је лаконски одговорио:

„Европска централна банка је потпуно самостално донела одлуку да спасава еврозону”.

Марио Драги и ЕЦБ постају изгледа нови домаћини еврозоне.

Тања Вујић