Сајмови као претходнице

Хроничари кажу да је среда одвајкада била пазарни дан, дан пијаца, вашара и панађура, али и дан марифетлука, па нико не склапа и не започиње озбиљан посао у тај дан. Али, зато су домаћини на вашаре водили читаве породице и није им сметало то што је средина недеље и дан којекаквих непочинстава.
Сајмови су од памтивека привлачили публику и доносили зараду свима. Анђелко Трпковић, директор Београдског сајма, зато и употребљава термин "сајамска индустрија" да би започео разговор на тему утицаја сајамских манифестација на туризам Београда, али и читаве регије. У више од тридесет сајамских представљања код нас у току године, најмање половина излагача је из иностранства. Ако на оним најпознатијим учествује од 1.000 до 1.200 излагача, а на сваком штанду ради по четворо људи, долазимо до 4.000 особа које у дане сајма негде једу, спавају, купују или се забављају. Како капацитет београдских бољих хотела није већи од 3.000 лежајева, може се рећи да је Београдски сајам велики генератор не само привредних већ и туристичких активности у граду.

Седам највећих приредби привуче у Београд више од милион посетилаца који привреди оставе велика средства. У традицији је да посетиоци из унутрашњости поведу читаву породицу која купује уз пратећу ванпансионску потрошњу у дане сајма. Истраживања европских земаља које су у овој индустрији далеко испред нас показују да се један евро потрошен на сајму генерише у привреди (специјално, туризму) на пуних 12 евра. Анђелко Трпковић каже да су само у прошлој години допринели туризму, привреди града и региона са најмање 12 милиона динара. Читав значај није само у конкретној заради већ и у рецидивном туристичком таласу јер је доказано (у европским земљама) да онај ко посети сајамску приредбу и споји бизнис и задовољство, у више од 70 одсто случајева долази наново, и то у туристичке дестинације које није посетио у време одржавања сајмова.

Од великих приредби имају користи Копаоник, Златибор, Палић, али и друга туристичка места на мапи Србије. Управо због тога, Београд је понудио да буде и домаћин "Сити брејк" сајма, који се бави искључиво промоцијом градског туризма; сајам сваке године мења локацију, а Београд је ушао у ужи избор за 2008. годину. Сајам фитнеса ће бити окосница нових сајмова и допринеће још већој туристичкој понуди, а скорашња приватизација новом ширењу значаја сајамских брендова, чиме ћемо постати лидер и у туристичкој сајамској понуди читавог региона, уверен је Анђелко Трпковић.

Туристичке агенције које у понуди имају и неке од наших сајамских приредби признају, међутим, да још више наших људи воде у иностранство на сајамске приредбе него што их доводе овамо: углавном због година изолације, наши људи још су велики интересенти за све специјалистичке сајмове опреме и нових технологија у Немачкој, Белгији или Италији (сајам фризера и опреме); охрабрује што је, кажу, све веће интересовање, чак и ван Европе, за наше сајмове туризма, грађевинарства и, највише, књига.

Мирко Баук из агенције Одеон потврђује да у Русији постоји велико интересовање за сајам грађевинарства и да сада већ редовно долазе групе људи из ове бранше. Ту је све више и сајам аутомобила, па зимски, а затим и пролећни сајам туризма који сваке године, како се чује, дуплира капацитете, па ни страни партнери не желе да пропусте ове приредбе.

Јасмина Кончар из Џолија слаже се да бисмо већим значајем неких сајамских приредби добили вишеструко у повећању обима ноћења, као и развитку "сити брејк" програма које Џоли турс успешно ради већ дуже време. Сви њихови партнери долазе на сајам туризма и мисли да би оваквих регионалних догађаја требало да буде још више.

Било како било, развитком мреже интересантних сајамских манифестација туризам Београда, али и читаве Србије, може да добије не само директне економске користи, већ и да буде темељ за будућност препознавања опште туристичке понуде наше земље.