„Златни лав“ Ким Ки Дуку

Венеција, Лидо- Награда „Златни лав“ за најбољи филм 69. Венецијанског фестивала, према одлуци жирија  којим је председавао амерички редитељ Мајкл Мен а међу члановима била и Марина Абрамовић, припала је заслужено јужнокорејском култном редитељу Ким Ки Дуку за филм суптилног и нежног назива „Пијета“,  а једног од најбруталнијих које је овај редитељ икада снимио.

 Кроз својеврсну, филмску реплику чувене Микеланђелове скулптуре Богородице која у наручју држи мртвог Исуса Христа, Ким Ки Дук нуди причу о јунацима- грешницима, сину и мајци која то није, човеку и жени којима греси (тешки злочини) никада неће бити опроштени. У позадини свега овога ауторов тематизује и недостатак емоција и емпатије у савременом друштву, али и указује како сурови капитализам у Јужној Кореји  немилосрдно уништава традицију и како то може бити погубно за губљење идентитета једне нације. Примајући свог „Златног лава“ ( у Венецији је до сада освајао и награде за најбољу режију) из руку Мајкла Мена, Ким Ки Дук је запевао песму „Арираг“ коју традиционално пева када се нађе међу лауреатима, што је ове зиме учинио и на Кустендорфу када му је домаћин Емир Кустурица уручио награду „Дрво живота“.

 „Сребрног лава“  за најбољу режију, што није наишло на велико одушевљење, освојио је амерички аутор Пол Томас Андерсон за унапред фаворизовани филм „Учитељ“ (Тхе Мастер ЛАТ), о зачецима сајентологије и њеном идеологу Л. Рону Хабарду. За главне улоге у овом филму који већ важи за једног од највећих фаворита за Оскара, глумци Филип Симор Хофман и Жоакин Феникс равноправно су освојили „Пехар Волпи“ за најбољег глумца. У категорији најбоље женске улоге „Пехар Волпи“ припао је младој израелској глумици Хадас Јарон, за улогу у дебитантском филму „Испунити празнину“ Раме Берштајн и саме припаднице најортодокснијим Јеврејима – Харадимима о чијем свету и обичајима и говори у овом делу. Најбољи млади глумац је Италијан Фабрицио Фалко којем је за веома запажене улоге у два филма: „Успавана лепотица“ Марка Белокија и „Он је био син“ Данијелеа Чиприја, припала награда „Марчело Манстријани“. Самом Чиприју припала је награда за технички допринос филму, мада оваква одлука жирија нема никаквог великог покрића.

 Специјална награда жирија припала је аустријском редитељу Урлиху Зајдлу за провокативни филм „Рај: Вера“  у којем указује на „цветање“ ортодоксног католицизма и пораст емиграната који исповедају ислам, док је венецијанска награда за најбољи сценарио урученае француском сценаристи и редитељу Оливијеу Асајасу за причу филма „После маја“. Асајас се фокусира на период после бурне 1968. године, када је револуционарни жар тадашње омладине полако пролазио, одајући признање једној младости која је својим бунтовничким акцијама отворила свет слободе будућим нараштајима.

 Награда „Лав будућности“ која носи име Луиђија Де Лаурентиса и са собом доноси и сто хиљада долара, према одлуци жирија којим је председавао индијски редитељ Жекхар Капур, отишла је у руке турском аутору Алију Ајдину за филм „Буђ“, док је победниг паралелног такмичарског програма „Хоризонти“ хонгконгшки филм „Сан Зимеи“ (ЛАТ) Ванга Бинга. „Златни лав“ за животно дело припао је ове године легендарном италијанском редитељу Франческу Розију, а почасне награде 69. Венеције америчким редитељима Мајклу Чимину и Спајку Лију.

 Овогодишња 69. „Мостра“ на чијем је челу после дуго година поново Алберто Барбера, остаје запамћена по врло добром програму и мноштву занимљих и драгоцених филмова са ауторским и политичким и уметничким ангажманом, међу којима ипак није било ниједног ремек-дела. Памтиће се ова „Мостра“ и по рекордном броју жена-редитеља (21 име) чији су филмови указивали на велику креативну енергију, по многим филмским ауторима који припадају земљама исламског света и третирају у својим делима недавне догађаје такозваног „арапског пролећа“, по омажима легендама Мајклу Ћимину и Спајку Лију, по  честој тешкој киши која је са Лида отерала велики број гледалаца и по атмосфери која је јасно рефлектовала актуелну економску кризу и то не само у Италији.

-----------------------------------------------------------

Јовановићева композиција и у новом Маликовом филму

 И у филму „Ка чуду“ Теренса Малика виђеног на 69. Венецијанском фестивалу, баш као и у његовом предходном делу „Дрво живота“, музика има вашну улогу. Допринос томе дао је и наш композитор Арсеније Јовановић. Иако грешком продуцената непотписан на шпици (грешка ће ускоро бити исправљена), познато је да је Малик и у „Ка чуду“ користио Јовановићеву музику. И то композицију „Креманско пророчанство“ која је, како нам то потврђује њен аутор, била део и Маликовог филма „Танка црвена линија“...