Хитлер апатрид, Шпер лажљивац

Адолфу Хитлеру прети постхумно одузимање немачког држављанства уколико власти потврде ову иницијативу посланика Изолде Салман из немачке савезне државе Доње Саксоније. Политичарка тим "симболичним кораком" жели да поништи везу нацистичког лидера са градом који она заступа.

Тако би Фирер 62 године после смрти, захваљујући упорности активисткиње Салман која је убедила Социјалдемократску странку (СДП) да подржи њен захтев, могао да остане без држављанства које му је додељено 1932. на његов захтев. Иницијатори траже да надлежни размотре може ли се држављанство дато Хитлеру 1932. – укинути.

Хитлер, рођен у Аустрији, сматрао је да ће кад службено постане Немац уклонити препреке за политичку каријеру у много већој земљи. У то име је затражио отпуштање из аустријског држављанства већ 1925. с образложењем да у Немачкој живи још од 1912. и да је служио у немачкој војсци током Првог светског рата. Аустрија се сложила, а Хитлер је наредних седам година без икаквог држављанства чекао да постане Немац. Коначно му је жеља услишена у граду Брауншвајгу у чијој је влади радио, после чега је постао кандидат за Рајхстаг. Када су му локалне власти честитале пријем у држављанство, Хитлер је одговорио: "Не мени, Немачкој треба да честитате."

Каснији избор места Фолксвагенове фабрике у оближњем Волфсбургу био је чин Хитлерове захвалности Брауншвајгу за доделу држављанства (25. 2. 1932.), уочи преузимања места немачког канцелара јануара 1933.

Сада су наслови попут "Хитлер можда више неће бити Немац" преплавили сајтове медија широм Европе, а госпођа Салман за најновији хановерски "Алгемајне цајтунг" каже да би у име Брауншвајга хтела да "рашчисти ту ствар, једном заувек", иако не жели овим симболичним гестом да спира љагу са историје града који је био јако нацистичко упориште тридесетих година прошлог века: "Ово не би смело да служи изигравању историје у смислу: ‘Па он уопште и није био Немац.’ То није моја намера као социјалдемократе. Оно што желим јесте да раскинем развикану везу између мог града и вође нациста."

Треба напоменути да је Брауншвајг већ одузео Хитлеру титулу почасног грађанина 1946., дакле годину дана после његове смрти и краја Другог светског рата, али тиме овај диктатор још није постао апатрид, лице без држављанства. Али актуелни напор да му се потпуно одрекне право на немачко држављанство – уз чињеницу да је у периоду 1925–1932 био без икаквог држављанства – могао би, подсећа "Шпигл", да налети на непремостиве препреке.

То је потврдио и један од званичника Министарства правосуђа Доње Саксоније, који је овим поводом рекао: "Смрт је смрт, после више ништа не можете да одузимате." Очекује се да ће одлука по питању Хитлеровог статуса у Немачкој пасти кроз неколико седмица.

Истовремено је енглески "Гардијан" објавио вест да су пронађена писма која откривају да је Алберт Шпер знао за план о холокаусту, што је овај Хитлеров блиски сарадник и главни архитекта успео да порекне на суђењу у Нирнбергу и тако спасе главу.

Шпер је у писму које је 1971. послао Хелен Жанти, удовици лидера белгијског покрета отпора, признао да је присуствовао конференцији на којој је Хајнрих Химлер, главешина СС и Гестапоа, обелоданио планове за уништење Јевреја.

Шпер је у Нирнбергу тврдио да је састанак напустио пре краја и да зато ништа није чуо о планираном холокаусту, што га је поштедело од егзекуције, подсећа "Гардијан". Уместо да се после рата суочи са смрћу попут многих највиших нацистичких вођа, Шпер је 20 година провео у затвору, осуђен углавном због коришћења заробљеника за ропски рад, док је ослобођен по прве две тачке оптужнице – за агресорски рат и заверу.

У писму госпођи Жанти написаном уочи Божића 1971. Шпер је признао да "нема сумње да је 6. октобра 1943. био присутан када је Химлер најавио да ће сви Јевреји бити погубљени". Шпер је умро у Лондону 1981. а да ни речју није јавно поновио оно што се усудио да повери само мадам Хелени.