Цене београдских комуналија у рикверц

Фебруарско поскупљење комуналних услуга у престоници могло би ових дана да доведе до тога да град Београд остане без новца, који месечно добија из републичког буџета. Према сазнањима "Политике", у Министарство финансија стигао је захтев Министарства трговине, туризма и услуга да се убудуће обустави пренос новца из републичког у градски буџет намењен локалним самоуправама, због тога што је 12 од укупно 17 комуналних предузећа повећало цене својих услуга више од договорених девет одсто.

У Министарству трговине, туризма и услуга сматрају да су рачуни који за наплату стижу до 15. марта знатно већи од оних из претходног месеца, што неумитно подстиче инфлацију. Због тога они на овај начин покушавају да утичу на обуздавање цена комуналних услуга, које су у Београду недавно порасле за 25 одсто (грејање и топла вода), односно за 9,3 одсто (вода, одржавање зграда и одношење смећа).

Да су београдске власти заиста претерале у одређивању нових цена комуналних услуга, ових дана процењују стручњаци у Министарству финансија, потврдили су нам у овој институцији којом координира министар Милан Париводић.

"Меморандумом о економској политици одређено је да плате у јавним комуналним предузећима, као и цене њихових услуга, могу у 2007. години да порасту 7,5 одсто, што је пројектована инфлација за ову годину. Осим тога, Влада Србије донела је и уредбу о овом ограничењу при чему су прописали и да ако локалне самоуправе пребаце овај лимит, биће им обустављен пренос новца из републичког у градски буџет све док не врате цене или плате на дозвољени ниво", објашњавају у служби за односе с јавношћу Министарства финансија.

Ипак, није извесно да ли ће Београду бити затворена финансијска славина, будући да комуналије нису поскупеле од децембра 2005. године. Процењујући београдско поскупљење, финансијски стручњаци у министарству разматраће и чињеницу да у престоници у 2006. години није било повећања цена, иако су према поменутом меморандуму тада имали право на повећање од 9,3 одсто.

Иначе, у захтеву Бојана Димитријевића, министра трговине, туризма и услуга, пише и да програми пословања ГСП-а, "Београд-пута", "Београдских електрана", "Зеленила", ЈП "Ада Циганлија", РТВ "Студија Б" и Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу нису у складу са политиком пројектованог раста цена за 2007. годину.

Међутим, Бојан Станојевић, градски менаџер, каже да је захтев министра Бојана Димитријевића обична глупост.

– Невероватно је то да Влада Србије од других очекује да се придржавају политике пројектованог раста цена, при чему се Влада Србије тога не придржава већ повећава цену гаса за 35 одсто, а мазута за око 18,6 одсто. Та политика цена мора да се односи и на одлуке Владе Србије. Због ових поскупљења енергената за грејање "Београдске електране" сада НИС "Србијагасу" дугују милијарду и шесто милиона динара. Уколико нам прекину трансфер средстава из републичког у градски буџет, Београд једноставно неће платити овај дуг – каже Станојевић и додаје да је овакво понашање министара недопустиво.

Цене комуналних услуга, и то воде, одржавања зграда и одношења смећа, повећана је за договорених 9 одсто, али, према речима градског менаџера, грејање је морало да поскупи за 25 одсто због гаса, мазута, али и поскупљења хемикалија за око 20 одсто.

– Уколико Влада Србије врати цену гаса на ниво од октобра прошле године и Београд ће спустити цену грејања. Пре избора, разговарали смо у Министарству енергетике и тада су нам обећавали појевтињење гаса, али се од тих најава ништа није реализовало. Тако смо Београђане шест месеци грејали скупим гасом, а по нижим ценама. Због тога смо сада у преговорима са "Србијагасом" да овај огроман дуг исплатимо у ратама преко лета, при чему ћемо тек за три, четири месеца моћи да прикупимо новац захваљујући поскупљењу – објашњава београдски менаџер.

Будући да представници градских и републичких власти уопште нису разговарали о овом проблему, овај "тихи" сукоб, по свему судећи, има одређену политичку позадину.

– Нажалост, грађани су дужни да гледају како један политички орган доноси одлуку за коју неће да сноси било какву одговорност. Влада Србије и њени министри желе да повећају цену гаса, али да не дође до поскупљења комуналних услуга, односно да они не буду одговорни за то – каже Бојан Станојевић.

Да приче о ценама комуналија у Србији увек имају и политичку ноту сведочи и новембарска расправа у јавности између градоначелника Ненада Богдановића (ДС) и председника Скупштине града Милорада Перовића (ДСС). Док је Перовић захтевао од надлежних градских органа да снизе цене комуналних услуга, због промене цена дизела и курса евра, Богдановић је објашњавао да цене комуналних услуга нису засноване на тржишним принципима, јер да јесу цене би биле више од 50 до 70 одсто. Перовићеве критике Богдановић је тада оценио као јевтину политичку демагогију. И да то није фер према људима који раде у комуналним предузећима и у Скупштини града, јер се Перовић позивао на тржишне принципе а они нису у тржишној утакмици.

Иако су републички избори завршени, по свему судећи, и актуелна расправа о ценама комуналија и даље служи за стицање политичких поена.

--------------------------------------------------------------------------

Попусти за најугроженија домаћинства

Поскупљење комуналија утицало је да домаћинствима, која немају централно грејање, фебруарски износи на "Инфостановим" уплатницама буде већи у просеку за око 115 динара, док је оним са централним грејањем у просеку за 554 динара већи него јануарски. Овај прорачун се односи на породице које живе у становима од 50 квадрата и троше 20 кубика воде, при чему је у престоници на даљински систем грејања прикључено 251.381 домаћинство.

Према новим ценама, Београђани воду плаћају 28,15 динара по кубном метру, изношење смећа 3,93 динара по квадратном метру, топлу воду 58,22 динара по квадрату, грејање 43,82 динара, а отпадне воде 7,04 динара.

Ипак, статистички становници главног града у односу на житеље других градова у Србији још увек најмањи део кућног буџета издвајају за комуналије. Београђани у просеку 8,9 одсто кућног буџета издвајају за рачуне за комуналне услуге, а један од разлога за то јесте што је у престоници и знатно већа просечна плата у односу на републички просек. Осим тога, Београд је за најугроженија домаћинства обезбедио попусте на комуналне услуге и то од 10 до 50 одсто у зависности од месечних примања и броја чланова домаћинстава. Протекле године у Београду је ове попусте користило око 65.000 најугроженијих домаћинстава при чему је за то из градског буџета издвојено око осамсто милиона динара. Према речима Бојана Станојевића, градске власти се надају да ће ове године ово право искористити још пет до седам хиљада породица, при чему ће град за то издвојити око милијарду динара.

--------------------------------------------------------------------------

Цене гурају инфлацију

Иако је поскупела ТВ претплата, поштанске услуге, а најављено је и повећање цена струје, при анализи тока инфлације гувернеру и појединим министрима једино су поскупљења комуналија у Београду била трн у оку. Премда су званични статистички подаци такви да је инфлација од почетка године нижа од пројектоване, повећању инфлације без сумње допринеће, како веће цене комуналије, тако и нове цене поштанских услуга у просеку за 7,5 одсто, потом скок телевизијске претплате са 300 на 350 динара, као и најављена поскупљења електричне енергије за 20 одсто од 1. априла и гаса од 1. јуна.

Према резултатима Републичког завода за статистику цене на мало у јануару порасле су за 0,4 одсто, што је приближно просечном месечном расту цена оствареном у току прошле године. Услуге и цене индустријских непрехрамбених производа углавном су мировале, али су производи, попут цигарета, знатно поскупели и то за 10,5 одсто, док су цене на зеленој пијаци скочиле за око два одсто.

За покриће минималне потрошачке корпе у јануару било је потребно издвојити 0,6, а за покриће просечне корпе 1,1 просечну јануарску месечну зараду од 24.122 динара. Ипак, подаци о издацима просечне породице указују да количина намирница у просечној потрошачкој корпи, као ни плате нису знатно повећани. Осим тога, и даље у породичном буџету храна заузима доминантно место, јер се на њу потроши више од 40 одсто новца, док се за комуналије, струју и воду издваја 26 одсто, а за саобраћајне услуге 12 одсто.