Cene beogradskih komunalija u rikverc

Februarsko poskupljenje komunalnih usluga u prestonici moglo bi ovih dana da dovede do toga da grad Beograd ostane bez novca, koji mesečno dobija iz republičkog budžeta. Prema saznanjima "Politike", u Ministarstvo finansija stigao je zahtev Ministarstva trgovine, turizma i usluga da se ubuduće obustavi prenos novca iz republičkog u gradski budžet namenjen lokalnim samoupravama, zbog toga što je 12 od ukupno 17 komunalnih preduzeća povećalo cene svojih usluga više od dogovorenih devet odsto.

U Ministarstvu trgovine, turizma i usluga smatraju da su računi koji za naplatu stižu do 15. marta znatno veći od onih iz prethodnog meseca, što neumitno podstiče inflaciju. Zbog toga oni na ovaj način pokušavaju da utiču na obuzdavanje cena komunalnih usluga, koje su u Beogradu nedavno porasle za 25 odsto (grejanje i topla voda), odnosno za 9,3 odsto (voda, održavanje zgrada i odnošenje smeća).

Da su beogradske vlasti zaista preterale u određivanju novih cena komunalnih usluga, ovih dana procenjuju stručnjaci u Ministarstvu finansija, potvrdili su nam u ovoj instituciji kojom koordinira ministar Milan Parivodić.

"Memorandumom o ekonomskoj politici određeno je da plate u javnim komunalnim preduzećima, kao i cene njihovih usluga, mogu u 2007. godini da porastu 7,5 odsto, što je projektovana inflacija za ovu godinu. Osim toga, Vlada Srbije donela je i uredbu o ovom ograničenju pri čemu su propisali i da ako lokalne samouprave prebace ovaj limit, biće im obustavljen prenos novca iz republičkog u gradski budžet sve dok ne vrate cene ili plate na dozvoljeni nivo", objašnjavaju u službi za odnose s javnošću Ministarstva finansija.

Ipak, nije izvesno da li će Beogradu biti zatvorena finansijska slavina, budući da komunalije nisu poskupele od decembra 2005. godine. Procenjujući beogradsko poskupljenje, finansijski stručnjaci u ministarstvu razmatraće i činjenicu da u prestonici u 2006. godini nije bilo povećanja cena, iako su prema pomenutom memorandumu tada imali pravo na povećanje od 9,3 odsto.

Inače, u zahtevu Bojana Dimitrijevića, ministra trgovine, turizma i usluga, piše i da programi poslovanja GSP-a, "Beograd-puta", "Beogradskih elektrana", "Zelenila", JP "Ada Ciganlija", RTV "Studija B" i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju nisu u skladu sa politikom projektovanog rasta cena za 2007. godinu.

Međutim, Bojan Stanojević, gradski menadžer, kaže da je zahtev ministra Bojana Dimitrijevića obična glupost.

– Neverovatno je to da Vlada Srbije od drugih očekuje da se pridržavaju politike projektovanog rasta cena, pri čemu se Vlada Srbije toga ne pridržava već povećava cenu gasa za 35 odsto, a mazuta za oko 18,6 odsto. Ta politika cena mora da se odnosi i na odluke Vlade Srbije. Zbog ovih poskupljenja energenata za grejanje "Beogradske elektrane" sada NIS "Srbijagasu" duguju milijardu i šesto miliona dinara. Ukoliko nam prekinu transfer sredstava iz republičkog u gradski budžet, Beograd jednostavno neće platiti ovaj dug – kaže Stanojević i dodaje da je ovakvo ponašanje ministara nedopustivo.

Cene komunalnih usluga, i to vode, održavanja zgrada i odnošenja smeća, povećana je za dogovorenih 9 odsto, ali, prema rečima gradskog menadžera, grejanje je moralo da poskupi za 25 odsto zbog gasa, mazuta, ali i poskupljenja hemikalija za oko 20 odsto.

– Ukoliko Vlada Srbije vrati cenu gasa na nivo od oktobra prošle godine i Beograd će spustiti cenu grejanja. Pre izbora, razgovarali smo u Ministarstvu energetike i tada su nam obećavali pojevtinjenje gasa, ali se od tih najava ništa nije realizovalo. Tako smo Beograđane šest meseci grejali skupim gasom, a po nižim cenama. Zbog toga smo sada u pregovorima sa "Srbijagasom" da ovaj ogroman dug isplatimo u ratama preko leta, pri čemu ćemo tek za tri, četiri meseca moći da prikupimo novac zahvaljujući poskupljenju – objašnjava beogradski menadžer.

Budući da predstavnici gradskih i republičkih vlasti uopšte nisu razgovarali o ovom problemu, ovaj "tihi" sukob, po svemu sudeći, ima određenu političku pozadinu.

– Nažalost, građani su dužni da gledaju kako jedan politički organ donosi odluku za koju neće da snosi bilo kakvu odgovornost. Vlada Srbije i njeni ministri žele da povećaju cenu gasa, ali da ne dođe do poskupljenja komunalnih usluga, odnosno da oni ne budu odgovorni za to – kaže Bojan Stanojević.

Da priče o cenama komunalija u Srbiji uvek imaju i političku notu svedoči i novembarska rasprava u javnosti između gradonačelnika Nenada Bogdanovića (DS) i predsednika Skupštine grada Milorada Perovića (DSS). Dok je Perović zahtevao od nadležnih gradskih organa da snize cene komunalnih usluga, zbog promene cena dizela i kursa evra, Bogdanović je objašnjavao da cene komunalnih usluga nisu zasnovane na tržišnim principima, jer da jesu cene bi bile više od 50 do 70 odsto. Perovićeve kritike Bogdanović je tada ocenio kao jevtinu političku demagogiju. I da to nije fer prema ljudima koji rade u komunalnim preduzećima i u Skupštini grada, jer se Perović pozivao na tržišne principe a oni nisu u tržišnoj utakmici.

Iako su republički izbori završeni, po svemu sudeći, i aktuelna rasprava o cenama komunalija i dalje služi za sticanje političkih poena.

--------------------------------------------------------------------------

Popusti za najugroženija domaćinstva

Poskupljenje komunalija uticalo je da domaćinstvima, koja nemaju centralno grejanje, februarski iznosi na "Infostanovim" uplatnicama bude veći u proseku za oko 115 dinara, dok je onim sa centralnim grejanjem u proseku za 554 dinara veći nego januarski. Ovaj proračun se odnosi na porodice koje žive u stanovima od 50 kvadrata i troše 20 kubika vode, pri čemu je u prestonici na daljinski sistem grejanja priključeno 251.381 domaćinstvo.

Prema novim cenama, Beograđani vodu plaćaju 28,15 dinara po kubnom metru, iznošenje smeća 3,93 dinara po kvadratnom metru, toplu vodu 58,22 dinara po kvadratu, grejanje 43,82 dinara, a otpadne vode 7,04 dinara.

Ipak, statistički stanovnici glavnog grada u odnosu na žitelje drugih gradova u Srbiji još uvek najmanji deo kućnog budžeta izdvajaju za komunalije. Beograđani u proseku 8,9 odsto kućnog budžeta izdvajaju za račune za komunalne usluge, a jedan od razloga za to jeste što je u prestonici i znatno veća prosečna plata u odnosu na republički prosek. Osim toga, Beograd je za najugroženija domaćinstva obezbedio popuste na komunalne usluge i to od 10 do 50 odsto u zavisnosti od mesečnih primanja i broja članova domaćinstava. Protekle godine u Beogradu je ove popuste koristilo oko 65.000 najugroženijih domaćinstava pri čemu je za to iz gradskog budžeta izdvojeno oko osamsto miliona dinara. Prema rečima Bojana Stanojevića, gradske vlasti se nadaju da će ove godine ovo pravo iskoristiti još pet do sedam hiljada porodica, pri čemu će grad za to izdvojiti oko milijardu dinara.

--------------------------------------------------------------------------

Cene guraju inflaciju

Iako je poskupela TV pretplata, poštanske usluge, a najavljeno je i povećanje cena struje, pri analizi toka inflacije guverneru i pojedinim ministrima jedino su poskupljenja komunalija u Beogradu bila trn u oku. Premda su zvanični statistički podaci takvi da je inflacija od početka godine niža od projektovane, povećanju inflacije bez sumnje doprineće, kako veće cene komunalije, tako i nove cene poštanskih usluga u proseku za 7,5 odsto, potom skok televizijske pretplate sa 300 na 350 dinara, kao i najavljena poskupljenja električne energije za 20 odsto od 1. aprila i gasa od 1. juna.

Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku cene na malo u januaru porasle su za 0,4 odsto, što je približno prosečnom mesečnom rastu cena ostvarenom u toku prošle godine. Usluge i cene industrijskih neprehrambenih proizvoda uglavnom su mirovale, ali su proizvodi, poput cigareta, znatno poskupeli i to za 10,5 odsto, dok su cene na zelenoj pijaci skočile za oko dva odsto.

Za pokriće minimalne potrošačke korpe u januaru bilo je potrebno izdvojiti 0,6, a za pokriće prosečne korpe 1,1 prosečnu januarsku mesečnu zaradu od 24.122 dinara. Ipak, podaci o izdacima prosečne porodice ukazuju da količina namirnica u prosečnoj potrošačkoj korpi, kao ni plate nisu znatno povećani. Osim toga, i dalje u porodičnom budžetu hrana zauzima dominantno mesto, jer se na nju potroši više od 40 odsto novca, dok se za komunalije, struju i vodu izdvaja 26 odsto, a za saobraćajne usluge 12 odsto.