Трећа димензија НАТО-а

Уласком Србије у програм Партнерство за мир, пред сам крај прошле године, нашој земљи је омогућено да учествује у многобројним пројектима НАТО-а, у које су већ укључене друге земље региона, а обухватају разне области, од развоја војне индустрије и контроле безбедности хране и воде па до сеизмичких истраживања и заштите животне средине.

Непосредну корист од оваквих пројеката требало би да осете и  грађани, каже за "Политику" Кит Лирој Гарднер, заменик помоћника генералног секретара НАТО-а задуженог за научну сарадњу, који се ових дана састао у Београду са високим представницима неколико министарстава у Влади Србије (за одбрану, спољне послове, науку и заштиту животне средине) и универзитета. Као руководилац програма Комитета НАТО-а "Наука за мир и безбедност", он им је објаснио како се заједничким напорима чланица алијансе и земаља партнера може поспешити развој цивилне науке везане за безбедност.

Кит Лирој Гарднер је доктор физике, проналазач (аутор седам заштићених патената), 15 година је радио у Центру за развој морнаричког оружја у Калифорнији, САД, а у НАТО-у је од 1985.

Какву врсту сарадње ваш Комитет може да понуди Србији?

Супротно распрострањеном веровању да се НАТО бави искључиво војним питањима, подсећам да је то само једна од три димензије деловања ове организације. Друга је политичка, а трећа, ова којом се ја бавим, научна.

Програм који водимо усмерен је на унапређење безбедности, стабилности и солидарности међу народима, применом најбоље техничке експертизе за решавање проблема у областима које партнерске земље истакну као своје безбедносне приоритете. Спроводи се кроз пројекте који нису поверљивог карактера већ су у потпуности доступни јавности, практични и остварљиви. Крајњи циљ је подршка демократији и економском развоју 26 чланица НАТО-а и 30 партнерских земаља, међу којима су њих 23 у Партнерству за мир, где спада и Србија.

Комитет нуди форум за отворену размену знања и стручног искуства и могућност заједничког рада наших истраживачких и научних тимова на конкретним пројектима "примењене безбедности", чије финансирање је обезбеђено.

Које су те приоритетне области заједничког рада?

У договору са представницима појединих земаља, Комитет, под окриљем програма "Наука за мир и безбедност", води три врсте активности. У прву групу спада одбрана од тероризма. Научници ту, рецимо, развијају нове начине откривања експлозива и биолошких оружја и заштиту од њих. Друга група се суочава са осталим врстама претњи, као што су загађење човекове околине, природне катастрофе (предвиђање и брза помоћ у случају катаклизме), социолошки аспекти. Трећу групу сачињавају национални приоритети појединих држава. Зато је важно да и Србија што пре одреди који би то били њени приоритети за ову врсту сарадње у Партнерству за мир. Прва прилика за то биће учешће представника Србије на састанку Комитета 22. марта.

Можете ли нам навести примере пројеката које сте радили са другим партнерским земљама у овом региону?

У протеклих пет година, НАТО је на Балкану финансирао стотинак активности програма "Наука за мир и безбедност", које су заједнички спроводиле чланице алијансе и партнерске земље. Рецимо, очување чисте воде за пиће и наводњавање у развођу река Вардар и Аксиос (Македонија и Грчка), контрола незаконитог промета опасних материја (Хрватска и Италија), одрживо управљање међународним водама на Преспанском језеру (Македонија и Велика Британија), постављање јевтиних гумених лежишта за сеизмичку безбедност (Албанија и САД). Одржали смо и многобројна саветовања, као што су она на тему "Подршка одлучивању у условима природних несрећа и намерних претњи водоснабдевању" (Хрватска и САД), "Одговор на претње медитеранском басену" (Албанија и Шпанија), "Борба против тероризма на западном Балкану" (Хрватска и Словенија).