Судски регистар сузбио „дупле” продаје станова

Откако је првог јануара 2010. године уведен Централни регистар за промет непокретности сигурност грађана приликом купопродаје станова знатно је побољшана, у смислу заштите од вишеструких продаја истих некретнина, а откривен је мањи број покушаја злоупотреба. Овај регистар постоји при свим основним судовима у Србији у којима постоје шалтери овере. Евиденција се води од поменутог датума и у њему су похрањени сви уговори о промету непокретности, без обзира на то да ли је реч о новоградњи или старијим објектима.

– Било је покушаја злоупотреба, отприлике десетак, али о њима немамо детаљне податке, јер ти уговори нису ни унети у систем, већ је радник овере приметио и обавестио судску управу, која је звала полицију и ти људи су ухапшени. То су, углавном, покушаји дупле продаје, а имали смо и случај да је продавац фалсификовао изјаву сувласника да је сагласан са продајом, што је радник овере уочио – каже судија Гордана Вуковић, портпарол Првог основног суда у Београду.

У Првом основном суду у Београду се не могу добити подаци о некретнинама за територију целе Србије нити обрнуто, јер сваки основни суд, у складу са Законом о промету непокретности, води евиденцију о промету непокретности, односно оверава потписе на уговорима о промету непокретности са територије за коју је надлежан.

Грађанин који је заинтересован за куповину, на пример стана, може да дође у основни суд и провери да ли је тај стан већ продат и колико пута, односно да ли се налази у систему. Под којим условима се може доћи до ових података?

– Заинтересовано лице може да дође на шалтер где се врши овера и да каже да жели да провери неки стан. Потребно је да зна број стана, адресу (улицу и број) и катастарску парцелу, а потребно је и да се легитимише, и оствариће увид у податке тако што ће му радник овере дати податке о том стану. То лице такође може да поднесе писмени захтев суду да му се изда потврда о траженим подацима, у том захтеву треба да наведе податке о стану и о себи и биће му издата потврда. До сада се углавном догађало да она лица која су у спору са неким у вези са станом, траже такве потврде о том стану да би им послужиле као доказ на суду – објашњава судија Гордана Вуковић.

Грађанима су доступни подаци о непокретности, као и име и презиме продавца и купца, док се остали лични подаци морају заштити у складу са Законом о заштити података о личности. Да ли је могуће да се обави купопродаја стана, куће или земљишта а да није забележена у регистру?

– Могуће је да се обави продаја непокретности, а да не буде евидентирана у регистру, али такав уговор није пуноважан. Подаци се уносе у регистар тако што их уноси радник овере суда и то оне податке који се налазе у уговору који се оверава – каже судија Гордана Вуковић.