Већ виђено

Влада је, после 45 дана свог постојања, коначно кренула да се бави економијом, а не само преузимањем власти и прекомпоновањем локалних скупштина по земљи. Предложен јепозамашан пакет мера у коме, истине ради, ничега новог нема. Све што нам је понуђено – већ је виђено. Ако не код нас, а оно у комшилуку.

Из тог, рекло би се, обиља предлога и очекивања, вреди издвојити неколико чињеница које могу да нам покваре посао већ на самом старту.

После вишегодишњег нећкања претходне владе, ова је без много пардона повећала порез на додату вредност. Нижа стопа од осам одсто на храну је остала нетакнута, али је горња са 18 отишла на 20 процената. Тим повећањем, према неким проценама, државна каса би за годину дана, могла да добије додатних 300 милиона евра. Могла. Да ли ће толико и бити, за сада нико не зна, нити може да предвиди, јер живот и економија нису увек предвидиви нити склони свакодневној рачуници.

Због чега?

Не само из некакве економске теорије, већ и из праксе многих земаља, рецимо Мађарске или Хрватске, са сваким повећањем ПДВ долази до пада потрошње, али и евазије (утаје) пореза. Дакле, већ сада порезницима мора да буде јасно шта им је чинити, али чак и да они ураде све што је у њиховој моћи – остаје проблем опадања куповне моћи грађана. Не само због линеарног усклађивања цена, већ што ће и ПДВ, сам по себи, бити нови трошак у привреди. И ево инфлације и изнад десет процената.

С буђењем инфлације ровит курс динара, чак и уз натчовечанске напоре нове гувернерке НБС Јоргованке Табаковић, неће одолети притиску. Кренуће надоле, а то је још један проблем, који од последице постаје узрочник нових трошкова и нестабилности. Плате и пензије за сада, по обећањима челних људи владе за економију, неће бити на леду, што је уобичајен потез у оваквим приликама, али неће расти изнад скромна два процентна поена. За толико, кажу, биће пара. Уштедеће се.

И ту долазимо до још једног кључног изазова новог пакета мера – где се и колико може уштедети? Колико је реално да се с новим порезима, на доходак и профит, рецимо, али и укидањем стотинак парафискалних намета, могу уштедети и намаћи милијарда до милијарду и по евра за годину дана? Та ставка је, по многим проценама, веома примамљива, али и крајње флуидна. Због чега је то важно?

Најмање да би се догодине у ово време премијер Дачић или министар финансија Динкић хвалили како су успели да намакну ту милијарду, већ из оног што је искуство показало – да без максималног појевтињења државе и смањења њених издатака садашње повећање ПДВ од два поена за релативно кратко време неће бити довољно. Имаћемо исте проблеме с којим се и сада суочавамо само на много вишем нивоу. И то су неке земље у суседству радиле и платиле, а нама је, ваљда, интерес да не понављамо туђе.

Зато за нови кабинет кључна реч мора да буде штедња, а уз њу и лаган развој, али то је већ други пар рукавица.