Фока која је проговорила

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Формалним комеморацијама – главне су одржане у Њујорку, потом испред Пентагона и на месту у Пенсилванији где се срушио четврти авион – Америка је обележила 11. годишњицу најспектакуларније терористичке диверзије у историји, напада Ал Каиде на симболе америчке економске и војне моћи у којем је страдало око 3.000 људи.

Годишњица је донела подсећање на стравичан догађај који је више него било шта друго уздрмао самопоуздање највеће светске силе, променио њену спољну и унутрашњу политику и гурнуо је у два рата од којих један још траје. Показала је, уз то, да су ране још свеже и да је 11. септембар 2001. још далеко од тога да се третира као 7. децембар 1941, дан јапанског напада на Перл Харбор који је САД увукао у Други светски рат. „Једанаести девети” је живо искуство ове генерације.

Углавном рутинску комеморацију донекле је пореметио ауторски текст на колумнистичким страницама „Њујорк тајмса”, у којем Курт Ејченвалд, бивши репортер овог листа и аутор књиге „500 дана: тајне и лажи у терористичким ратовима”, износи да су тадашњи председник Џорџ Буш и његов тим националне безбедности од обавештајних служби имали много конкретнија упозорења да Ал Каида спрема напад изнутра, али да су она, иако поткрепљена конкретним доказима, игнорисана.

Неоконзервативни лидери који су пре тога преузели власт у Пентагону, Белој кући су објашњавали да је ЦИА обманута, да Бин Ладен само блефира, како би пажњу Америке одвукао од Садама Хусеина, кога су они сматрали већом претњом, износи Ејченвалд, позивајући се на своје разговоре са функционерима Бушове владе. Накнадни апели ЦИА да се њена упозорења схвате озбиљно нису помогли.

Све ово иде на воденицу ионако многобројних теорија завере које су у оптицају већ од првог дана после ове трагедије, али то је друга прича.

Овогодишња комеморација обележена је и једним новим заплетом, директно повезаним са Ал Каидом, односно ликвидацијом њеног вође, Осаме бин Ладена у акцији америчких командоса у Пакистану, маја прошле године.

Донела га је књига под насловом „Не баш лак дан”, која садржи прво непосредно сведочење једног припадника јединице Морнаричких фока која је ликвидирала вођу Ал Каиде. Потписана је псеудонимом „Марк Овен”, али је аутор ипак идентификован као Марк Бисонете. Он је, уз то, своје виђење догађаја описао и у познатој емисији „60 минута” ТВ мреже Си-Би-Ес, емитованој у недељу, где се појавио у полусенци и, како је објашњено, нашминкан до непрепознатљивости (мада се на екрану то не види). Објашњено је да је његово прерушавање у рукама врхунских мајстора трајало пуна четири сата.

Заплет је у чињеници да Бисонете није, као што то захтевају правила службе, свој рукопис ставио на увид и одобрење Пентагона, због чега надлежни сада разматрају могућност његовог судског гоњења, због одавања војних тајни. Загонетни су и мотиви његовог поступка, с обзиром на то да је изјавио да ће сав хонорар дати за добротворне сврхе и објашњења да му разлози нису ни политички, чак и ако књига помаже имиџу председника Обаме, који је, дајући зелено светло за ову операцију, показао и да је веома одлучан и храбар врховни командант – што се у текућој изборној кампањи често истиче.

У књизи се детаљно износе припреме за ову операцију, уигравање тима, инструкције командосима, процедуре… Бисонете оповргава и оптужбе да је циљ мисије био искључиво атентат на Бин Ладена, тврдећи да је упутство гласило да га треба заробити ако није непосредна претња учесницима акције.

То се међутим коси са чињеницом да је упуцан у главу истог момента кад ју је протурио кроз врата да види шта се догађа. Бисонете такође сведочи да је, ушавши у собу у којој је  на поду, у самртном ропцу био амерички непријатељ број један, својим очима видео како га је вођа тима „оверио”, са два хица у груди.

Бин Ладен дакле није имао времена ни да командосе угрози нити да им се преда: све је трајало исувише кратко. Пошто су му обрисали крв са лица да би се јасно видело ко је, „фоке” су га сликале са две камере и узеле два комплета узорака крви и генетског материја, да би то потом транспортовали у два различита хеликоптера.

„Нисам имао намеру да се представим као херој, већ само да изнесем шта се догодило у једном од најважнијих дана за америчку историју”, изјавио је Бисонете на Си-Би-Есу. Секретар за одбрану Леон Панета је међутим истој ТВ мрежи изјавио да је поступак овог специјалца „лош преседан за будуће операције”.

„Амерички народ има право да зна за овакве акције, али мора да се обезбеди и да војне тајне остану сачуване”, сматра шеф Пентагона. „Како, до ђавола, можемо да предузимамо ризичне операције против непријатеља, ако је њиховим учесницима дозвољено да овако поступају?”

Милан Мишић