Foka koja je progovorila

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Formalnim komemoracijama – glavne su održane u Njujorku, potom ispred Pentagona i na mestu u Pensilvaniji gde se srušio četvrti avion – Amerika je obeležila 11. godišnjicu najspektakularnije terorističke diverzije u istoriji, napada Al Kaide na simbole američke ekonomske i vojne moći u kojem je stradalo oko 3.000 ljudi.

Godišnjica je donela podsećanje na stravičan događaj koji je više nego bilo šta drugo uzdrmao samopouzdanje najveće svetske sile, promenio njenu spoljnu i unutrašnju politiku i gurnuo je u dva rata od kojih jedan još traje. Pokazala je, uz to, da su rane još sveže i da je 11. septembar 2001. još daleko od toga da se tretira kao 7. decembar 1941, dan japanskog napada na Perl Harbor koji je SAD uvukao u Drugi svetski rat. „Jedanaesti deveti” je živo iskustvo ove generacije.

Uglavnom rutinsku komemoraciju donekle je poremetio autorski tekst na kolumnističkim stranicama „Njujork tajmsa”, u kojem Kurt Ejčenvald, bivši reporter ovog lista i autor knjige „500 dana: tajne i laži u terorističkim ratovima”, iznosi da su tadašnji predsednik Džordž Buš i njegov tim nacionalne bezbednosti od obaveštajnih službi imali mnogo konkretnija upozorenja da Al Kaida sprema napad iznutra, ali da su ona, iako potkrepljena konkretnim dokazima, ignorisana.

Neokonzervativni lideri koji su pre toga preuzeli vlast u Pentagonu, Beloj kući su objašnjavali da je CIA obmanuta, da Bin Laden samo blefira, kako bi pažnju Amerike odvukao od Sadama Huseina, koga su oni smatrali većom pretnjom, iznosi Ejčenvald, pozivajući se na svoje razgovore sa funkcionerima Bušove vlade. Naknadni apeli CIA da se njena upozorenja shvate ozbiljno nisu pomogli.

Sve ovo ide na vodenicu ionako mnogobrojnih teorija zavere koje su u opticaju već od prvog dana posle ove tragedije, ali to je druga priča.

Ovogodišnja komemoracija obeležena je i jednim novim zapletom, direktno povezanim sa Al Kaidom, odnosno likvidacijom njenog vođe, Osame bin Ladena u akciji američkih komandosa u Pakistanu, maja prošle godine.

Donela ga je knjiga pod naslovom „Ne baš lak dan”, koja sadrži prvo neposredno svedočenje jednog pripadnika jedinice Mornaričkih foka koja je likvidirala vođu Al Kaide. Potpisana je pseudonimom „Mark Oven”, ali je autor ipak identifikovan kao Mark Bisonete. On je, uz to, svoje viđenje događaja opisao i u poznatoj emisiji „60 minuta” TV mreže Si-Bi-Es, emitovanoj u nedelju, gde se pojavio u polusenci i, kako je objašnjeno, našminkan do neprepoznatljivosti (mada se na ekranu to ne vidi). Objašnjeno je da je njegovo prerušavanje u rukama vrhunskih majstora trajalo puna četiri sata.

Zaplet je u činjenici da Bisonete nije, kao što to zahtevaju pravila službe, svoj rukopis stavio na uvid i odobrenje Pentagona, zbog čega nadležni sada razmatraju mogućnost njegovog sudskog gonjenja, zbog odavanja vojnih tajni. Zagonetni su i motivi njegovog postupka, s obzirom na to da je izjavio da će sav honorar dati za dobrotvorne svrhe i objašnjenja da mu razlozi nisu ni politički, čak i ako knjiga pomaže imidžu predsednika Obame, koji je, dajući zeleno svetlo za ovu operaciju, pokazao i da je veoma odlučan i hrabar vrhovni komandant – što se u tekućoj izbornoj kampanji često ističe.

U knjizi se detaljno iznose pripreme za ovu operaciju, uigravanje tima, instrukcije komandosima, procedure… Bisonete opovrgava i optužbe da je cilj misije bio isključivo atentat na Bin Ladena, tvrdeći da je uputstvo glasilo da ga treba zarobiti ako nije neposredna pretnja učesnicima akcije.

To se međutim kosi sa činjenicom da je upucan u glavu istog momenta kad ju je proturio kroz vrata da vidi šta se događa. Bisonete takođe svedoči da je, ušavši u sobu u kojoj je  na podu, u samrtnom ropcu bio američki neprijatelj broj jedan, svojim očima video kako ga je vođa tima „overio”, sa dva hica u grudi.

Bin Laden dakle nije imao vremena ni da komandose ugrozi niti da im se preda: sve je trajalo isuviše kratko. Pošto su mu obrisali krv sa lica da bi se jasno videlo ko je, „foke” su ga slikale sa dve kamere i uzele dva kompleta uzoraka krvi i genetskog materija, da bi to potom transportovali u dva različita helikoptera.

„Nisam imao nameru da se predstavim kao heroj, već samo da iznesem šta se dogodilo u jednom od najvažnijih dana za američku istoriju”, izjavio je Bisonete na Si-Bi-Esu. Sekretar za odbranu Leon Paneta je međutim istoj TV mreži izjavio da je postupak ovog specijalca „loš presedan za buduće operacije”.

„Američki narod ima pravo da zna za ovakve akcije, ali mora da se obezbedi i da vojne tajne ostanu sačuvane”, smatra šef Pentagona. „Kako, do đavola, možemo da preduzimamo rizične operacije protiv neprijatelja, ako je njihovim učesnicima dozvoljeno da ovako postupaju?”

Milan Mišić