Лета у Србији још врелија

До краја века, просечна температура лети у Србији порашће четири степена, будућност је какву скицира последњи извештај Европске агенције за заштиту животне средине. Број дана током којих ће термометар показивати више од 30 степени Целзијуса драстично ће се повећати, на чак 60 дана у просеку. Врелина каква нас је морила овог лета, за наше унуке, ако не већ и за нашу децу, постаће уобичајена.

Tе процене су део сценарија, у који већина научника чврсто верује, да ће до 2100. године глобална температура скочити између два и три степена. Те бројке су просек за целу планету, али најслабији удар се спрема у пределима који су већ ужарени, то јест у тропима. Раст температуре у Сибиру и субполарном кругу биће још већи и претпоставља се да би могао износити и пет до шест степени.

– На територији нашег континента, како су просудили истраживачи Европске агенције за заштиту животне средине, климатским променама ће највише бити погођен регион југоисточне Европе. То, међутим, не значи да ће Србија, Грчка, Бугарска и остале земље из овог дела континента претећи оне који сада предњаче по просеку топлих дана и температуре. И њихов скор ће порасти, тако да ће та европска „ранг-листа врелине” остати каква је и сада – каже др Владимир Ђурђевић, из Института за метеорологију Физичког факултета у Београду.

Просек укупне годишње температуре у Србији помериће се навише за три до три и по степена, наводи се у извештају европске агенције. Наши метеоролози не срачунавају годишњи ни летњи просек температуре за целу земљу јер, објашњава др Ђурђевић, једино што би се тако постигло јесте да би се помешали велики градови и планине, па би се добио број који не би одсликавао право стање ни за једне ни за друге. Узимају се само просечне вредности за појединачне станице. Ради поређења са претпоставкама европских стручњака, за Београд је годишњи просек 11,9 степени, а летњи – онај који ће се померити за четири подеока – износи 21,1 степени Целзијуса.

О томе шта изазива климатске промене, па чак и да ли се оне уопште збивају, научници се и даље споре. Једни су убеђени да су им искључиви узрок космичка зрачења, други кривицу сваљују и на немар људи, који немилице испуштају угљен-диоксид и остале „гасове стаклене баште”. У тим расправама у Србији од свих научника највише учествују „конспиролози”, који имају несравњиво једноставније објашњење за врућине које нас све више малтретирају – све нам је то, наиме, „сместила” Америка. Уобичајено је у дискусијама кафанских „научних секција” да се налази временска подударност, тобож превелика да би се игнорисала, између скока температуре код нас и бомбардовања 1999. године.

– Та могућност је искључена. Бомбардовање је на климу могло утицати само док је трајало, тако што су се од погођених зграда и индустријских погона у небо могли подићи облаци атмосферског аеросола, односно ситних честица, попут прашине и чађи. Дугорочни утицај на нашу климу је, научно гледано, немогућ – каже др Ђурђевић.

Према модернијој верзији домаћих теорија завере, оно што нису довели до краја бомбардовањем, Американци сада покушавају да изведу ХААРП антеном, која је наводно инсталирана негде у Барајеву, надомак Београда, сврдла рупу у озонском омотачу. Кроз продеротину у том заштитном покрову, тврди се у овим теоријама, Сунце ће слободно моћи да пржи Србију.

– ХААРП је постављен на Аљасци и користи се за испитивање јоносфере. Он емитује радио-таласе који би требало да озонски омотач санирају, а не да га избуше. Није реч о једној антеници која би се можда и могла неприметно подићи и сакрити у Барајеву. То је читав комплекс антена, на површини коју би приближно заузео фудбалски стадион – наводи др Ђурђевић.