Дивље шљункаре сакате Дрину

У покушају да истражимо ову појаву, у ЈВП "Србијаводе" сазнајемо да "контрола експлоатације на овом водотоку практично не постоји" и да је "велики број предузећа врши без поседовања сагласности". Прошле године је само једна лозничка фирма имала сагласност за експлоатацију на Дрини, а против две је поднета пријава за привредни преступ. На терену је, међутим, било много више оних који су копали где су хтели, што се може лако видети у приобаљу.

Прича се да су "шљункари" земљу крај Дрине плаћали двадесетак евра по ару и да је било случајева да једноставно уђу у нечију њиву и копају. Није ни реткост да пецароши оду колима до реке, али да тамо остану заробљени, јер пут којим су дошли буде у међувремену прекопан. Дешавало се да риболовци и купачи једва извуку живу главу кад у кориту реке упадну у рупе којих ту до јуче није било. Али, највећа трагедија је у томе што биљни и животињски свет Дрине никада више неће бити онакав какав је био и какав смо наследили од предака. А рачун ћемо полагати потомцима.

Пријаве без резултата

Драган Радишић, републички водопривредни инспектор у Шапцу, иначе надлежан за ово питање, за "Политику" каже да "није то толико забрињавајуће" и да "Лозница уопште није критична":

– Бесправна експлоатација може подразумевати само некога ко се тиме не бави већ напуни неколико камиона и побегне. Друго су фирме које су годинама имале сагласност и годишње дозволе, па кад им 31. децембра истекну, нађу се у вакууму два-три месеца, док их не добију опет. Неко и дуже... Таквих фирми нема више од четири-пет и главни је проблем што део суседне Босне и Херцеговине "прелази" на нашу обалу. Нелегална експлоатација се углавном и одвија у тим деловима – тврди водопривредни инспектор Радишић, једини у Мачванском округу, жалећи се да сам "покрива" осам општина, а Дрину скоро до Бајине Баште.

Радишић објашњава да се против свих који немају уредне дозволе подносе пријаве за привредни преступ. Тврди да је и на лозничком подручју таквих пријава било, али ни на наше инсистирање није желео да одговори колико тачно, уз напомену да његова служба не проверава извађене количине. Разговор закључује тврдњом да је последњи пут лознички део Дрине обишао прошле седмице и да је "стално на терену".

Они који се свакодневно срећу са унакаженом обалом јесу риболовци. Као страствени заљубљеници у Дрину, њена природна богатства и лепоте, наравно, они не деле Радишићево мишљење да бесомучна експлоатација шљунка који је природа ствара милионима година – није забрињавајућа.

– Оваквим вађењем материјала уништава се рибља икра, разарају рибља плодишта. Проблем настаје и што риба улази у заостале рупе – где остаје заробљена и угине. На многим местима не може, не само да се пеца, већ ни да се приђе реци. Неконтролисаним копањем угрожене су локације Тубићи, Шепачки мост, Брањево, Младенова шума, Жуто брдо, Јелав, Липнички Шор... Другачије би било да се те површине затрпавају или плански претварају у рибњаке. Овако се разара корито Дрине и мења њен ток – каже дипломирани инжењер рибарства Милан Ђенадић, управник риболовног подручја ООСР "Дрина" из Лознице.

"Шљункари" су са обала отерали и дивљач. Славиша Мијић, ловац из Лозничког Поља, каже нам да је на месту њива сад "површина Месеца" јер је "све прекопано и нема ни пет ари некадашње земље".

– Било је пуно фазана, зечева, срна... Због интензивног шљункарења све их је мање. Ловиште је толико измењено да фазан нема шта да једе, а, пошто је копањем терен спуштен, кад надође вода дивљач нема где да се склони. Обраћали смо се надлежнима, али нема воље да се то реши. Нисмо против копања, али то мора да се чини плански, јер овако ради ко шта хоће.

Пробијени заштитни насипи

Липнички Шор је једно од најугроженијих места. Тамошњи одборник Мирослав Деспотовић каже: "Копа се и до два километра у дубину приобаља, па заштитни насип, у случају великих поплава, нема више неку улогу. У случају великих вода, река би дошла до кућа и угрозила велике површине пољопривредног земљишта. Копањем без икакве сагласности направљен је општи хаос а камиони и механизација уништише путеве за чију су обнову грађани давали новац".

Вађење материјала из реке, како смо сазнали, није у надлежности ни једне од општинских инспекција, па ни оне за заштиту животне средине. Зато се општина обратила републичким органима и министарствима, да преко својих инспекција, а пре свега водопривредне, предузму нешто, каже општински инспектор за заштиту животне средине Зоран Ерић.

– Проблем су нерашчишћене ствари у катастру, јер је река мењала ток, па је босанска земља на нашој страни и обратно. Зато и не може да се ради санација терена и предузму мере да се стање регулише. Потребна су и одобрења министарстава и њихово усаглашавање са БиХ, јер је Дрина гранична река – каже Ерић.

Лозница је, иначе, тражила да јој се врати, пре две године укинуто, место водопривредног инспектора, али познаваоци прилика истичу да ни са њим стање није било много боље. Ожиљци на дринској обали су такви да је невероватно да то никога не подстиче на озбиљну акцију. Како нам је већина саговорника рекла, ништа се не предузима, јер или неко неће да се замера шљункарима, или има користи. Док се то не реши, Лозничани ће и даље знати имена фирми или појединаца који се баве илегалним шљункарењем (изричито су тражили да их не наводимо) јер је, како кажу, тема "осетљива" и "није здрава".