Нема разлога за несташицу лекова

Идеју министарке здравља професорке др Славице Ђукић-Дејановић да труднице и малолетници, без обзира на то да ли имају здравствену књижицу, добију комплетну здравствену заштиту бесплатно, подржао је и професор др Александар Вуксановић, директор Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО). Он је у разговору за „Политику” објаснио да ће одлуку о томе на који ће начин та идеја бити спроведена заједнички размотрити и наћи најбоље техничко решење како би се усвојила у најскоријем року и у складу са законом.

– Ни до сада ниједна трудница и дете нису враћени из дома здравља и зато не очекујемо повећање броја пацијената који ће тражити остваривање здравствене заштите на основу ове препоруке. Овде је циљ да се пронађе најједноставнији начин да се оствари здравствена заштита, сматра он, а да се мање људи оптерећују административним решењима – каже Вуксановић.

Са којим средствима РФЗО располаже и да ли постоји могућност боље расподеле новца да би здравствени систем био бољи?

Буџет фонда је око 200 милијарди динара. Од тога, половина иде на плате 105.000 запослених у здравству. Увели смо конкурентност на листи лекова, а почетком септембра дали смо здравственим установама новац за лекове, санитетски материјал, храну... Време плаћање лекова на рецепт је смањено иако је раније било речи да ћемо крајем прошле године имати дуг од 35 милиона динара, а успели смо да га сведемо на 14 милиона. Ове године је створена могућност да тај дуг буде и мањи.

Србија је мала и сиромашна, погођена кризом, али то не значи да унутар здравственог система не постоји простор за бољу дистрибуцију новца. Фонд је показао да бољом организацијом службе и озбиљним приступом може да се оствари значајна финансијска уштеда, и то више од 100 милиона евра.

Из Удружења „Иновија” најављују повлачење потписа са протокола, по којем произвођачи умањују цене лекова за 10 одсто. Да ли је то неко урадио?

Само једна фирма је изразила жељу да повуче потпис са протокола, али очекујем да ће одустати од те одлуке, јер се надам да ће доћи до корекције и усклађивања цена лекова са курсом евра. Разумем жељу фармацеутске индустрије да се уважи реални курс.

Да ли се очекују несташице лекова и како се могу превазићи?

Не видим ниједан разлог да дође до несташица. Повремено недостаје неки лек, али ту су паралеле медикамената. То се дешава јер се фармацеутска индустрија понекад понаша неодговорно, јер можда није планирала производњу неког лека, а рекли су да хоће, или су неки дуго чекали на формирање цена. Ми смо на листама лекова ставили рецимо неки медикамент различитих произвођача како бисмо редуковали ризик да дође до несташице.

Како уредити област дијагностике како би пацијенти мање чекали прегледе магнетном резонанцом и скенером?

Ових дана ћемо у договору са Министарством здравља понудити решење за то. Ако се има у виду да је велики број негативних налаза на овим апаратима виши од светског просека, то значи да људи који су били на снимањима – то нису морали да чине. Велики број захтева за та снимања само прави гужве и отежава ситуацију онима којима је преглед стварно неопходан.

Када ће бити смањене листе чекања за операције катаракте и уградње ортопедских протеза? Неки пацијенти ни не дочекају интервенцију.

Када сам дошао на место директора, затекао сам неуређеност у области листа чекања. Најалармантније је било у области кардиохирургије и ту смо успели да побољшамо ситуацију. Сада сви они који изразе жељу да буду оперисани у било којој установи, биће збринути у року од три до пет месеци, што је светски просек. Сличан је проблем са операцијама катаракте и уградње кукова и колена, па ћемо зато веома брзо изаћи са предлозима решења и за те области. У договору са струком, одређени су критеријуми за стављање на листу, али и начин повезивања здравствених установа у информационом смислу. Слаћемо писма пацијентима да се изјасне да ли желе да буду оперисани у било којој установи како би то што пре било обављено, а од здравствених установа инсистираћемо на томе да ажурно воде листе чекања.

Поједине установе се жале да не могу да покрију трошкове. Да ли можда нерационално троше новац који добијају?

На основу извештаја који фонд добија, јасно се види да ли се директор понаша одговорно или се баш у том послу не сналази. И ми и министарство ћемо морати да упозоримо такве директоре на потребу да новац свих нас троше рационално и одговорно. Има случајева где се новац троши ненаменски, а ми смо у законској обавези да то санкционишемо и да тражимо да се тако потрошена средства врате осигураницима.

Тендер за обављање вантелесне оплодње у приватним установама је пропао. Када ће нови бити расписан?

У току следеће недеље. Будући да је био проблем са тим да установе нису доставиле неопходну документацију, апелујемо на њих да се уозбиље и понашају се одговорно, јер парови чекају због одраза њихове комотности у понашању.

Капитација, односно плаћање по учинку креће од октобра у домовима здравља. Када ће то бити спроведено у болницама?

У току смо увођења система за болнице и то би требало да постепено крене у реализацију следеће године. Све земље бивше Југославије су то почеле одавно да раде. То значи да ће лекари бити плаћени на основу услуга (прегледе, операције, лечење), а не као до сада на основу затечених капацитета. То је много поштеније.