Nema razloga za nestašicu lekova

Ideju ministarke zdravlja profesorke dr Slavice Đukić-Dejanović da trudnice i maloletnici, bez obzira na to da li imaju zdravstvenu knjižicu, dobiju kompletnu zdravstvenu zaštitu besplatno, podržao je i profesor dr Aleksandar Vuksanović, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). On je u razgovoru za „Politiku” objasnio da će odluku o tome na koji će način ta ideja biti sprovedena zajednički razmotriti i naći najbolje tehničko rešenje kako bi se usvojila u najskorijem roku i u skladu sa zakonom.

– Ni do sada nijedna trudnica i dete nisu vraćeni iz doma zdravlja i zato ne očekujemo povećanje broja pacijenata koji će tražiti ostvarivanje zdravstvene zaštite na osnovu ove preporuke. Ovde je cilj da se pronađe najjednostavniji način da se ostvari zdravstvena zaštita, smatra on, a da se manje ljudi opterećuju administrativnim rešenjima – kaže Vuksanović.

Sa kojim sredstvima RFZO raspolaže i da li postoji mogućnost bolje raspodele novca da bi zdravstveni sistem bio bolji?

Budžet fonda je oko 200 milijardi dinara. Od toga, polovina ide na plate 105.000 zaposlenih u zdravstvu. Uveli smo konkurentnost na listi lekova, a početkom septembra dali smo zdravstvenim ustanovama novac za lekove, sanitetski materijal, hranu... Vreme plaćanje lekova na recept je smanjeno iako je ranije bilo reči da ćemo krajem prošle godine imati dug od 35 miliona dinara, a uspeli smo da ga svedemo na 14 miliona. Ove godine je stvorena mogućnost da taj dug bude i manji.

Srbija je mala i siromašna, pogođena krizom, ali to ne znači da unutar zdravstvenog sistema ne postoji prostor za bolju distribuciju novca. Fond je pokazao da boljom organizacijom službe i ozbiljnim pristupom može da se ostvari značajna finansijska ušteda, i to više od 100 miliona evra.

Iz Udruženja „Inovija” najavljuju povlačenje potpisa sa protokola, po kojem proizvođači umanjuju cene lekova za 10 odsto. Da li je to neko uradio?

Samo jedna firma je izrazila želju da povuče potpis sa protokola, ali očekujem da će odustati od te odluke, jer se nadam da će doći do korekcije i usklađivanja cena lekova sa kursom evra. Razumem želju farmaceutske industrije da se uvaži realni kurs.

Da li se očekuju nestašice lekova i kako se mogu prevazići?

Ne vidim nijedan razlog da dođe do nestašica. Povremeno nedostaje neki lek, ali tu su paralele medikamenata. To se dešava jer se farmaceutska industrija ponekad ponaša neodgovorno, jer možda nije planirala proizvodnju nekog leka, a rekli su da hoće, ili su neki dugo čekali na formiranje cena. Mi smo na listama lekova stavili recimo neki medikament različitih proizvođača kako bismo redukovali rizik da dođe do nestašice.

Kako urediti oblast dijagnostike kako bi pacijenti manje čekali preglede magnetnom rezonancom i skenerom?

Ovih dana ćemo u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja ponuditi rešenje za to. Ako se ima u vidu da je veliki broj negativnih nalaza na ovim aparatima viši od svetskog proseka, to znači da ljudi koji su bili na snimanjima – to nisu morali da čine. Veliki broj zahteva za ta snimanja samo pravi gužve i otežava situaciju onima kojima je pregled stvarno neophodan.

Kada će biti smanjene liste čekanja za operacije katarakte i ugradnje ortopedskih proteza? Neki pacijenti ni ne dočekaju intervenciju.

Kada sam došao na mesto direktora, zatekao sam neuređenost u oblasti lista čekanja. Najalarmantnije je bilo u oblasti kardiohirurgije i tu smo uspeli da poboljšamo situaciju. Sada svi oni koji izraze želju da budu operisani u bilo kojoj ustanovi, biće zbrinuti u roku od tri do pet meseci, što je svetski prosek. Sličan je problem sa operacijama katarakte i ugradnje kukova i kolena, pa ćemo zato veoma brzo izaći sa predlozima rešenja i za te oblasti. U dogovoru sa strukom, određeni su kriterijumi za stavljanje na listu, ali i način povezivanja zdravstvenih ustanova u informacionom smislu. Slaćemo pisma pacijentima da se izjasne da li žele da budu operisani u bilo kojoj ustanovi kako bi to što pre bilo obavljeno, a od zdravstvenih ustanova insistiraćemo na tome da ažurno vode liste čekanja.

Pojedine ustanove se žale da ne mogu da pokriju troškove. Da li možda neracionalno troše novac koji dobijaju?

Na osnovu izveštaja koji fond dobija, jasno se vidi da li se direktor ponaša odgovorno ili se baš u tom poslu ne snalazi. I mi i ministarstvo ćemo morati da upozorimo takve direktore na potrebu da novac svih nas troše racionalno i odgovorno. Ima slučajeva gde se novac troši nenamenski, a mi smo u zakonskoj obavezi da to sankcionišemo i da tražimo da se tako potrošena sredstva vrate osiguranicima.

Tender za obavljanje vantelesne oplodnje u privatnim ustanovama je propao. Kada će novi biti raspisan?

U toku sledeće nedelje. Budući da je bio problem sa tim da ustanove nisu dostavile neophodnu dokumentaciju, apelujemo na njih da se uozbilje i ponašaju se odgovorno, jer parovi čekaju zbog odraza njihove komotnosti u ponašanju.

Kapitacija, odnosno plaćanje po učinku kreće od oktobra u domovima zdravlja. Kada će to biti sprovedeno u bolnicama?

U toku smo uvođenja sistema za bolnice i to bi trebalo da postepeno krene u realizaciju sledeće godine. Sve zemlje bivše Jugoslavije su to počele odavno da rade. To znači da će lekari biti plaćeni na osnovu usluga (preglede, operacije, lečenje), a ne kao do sada na osnovu zatečenih kapaciteta. To je mnogo poštenije.