Шта храни цене хране

Најновија поскупљења хране једним делом имају реално утемељење (суша и курс евра), али на њих осим оправданих тржишних кретања утичу шпекулације и недовољна конкуренција у Србији, оцењују саговорници „Политике”.

Трговци и произвођачи већ више од годину дана причају да се налазе у маказама између пада промета, односно слабе куповне моћи потрошача са једне стране и неопходности да се због поскупљења сировина цене подигну. Тврде да због лошег стандарда простора за поскупљења готово да нема, али упркос томе поскупљења су протеклих недеља постала свакодневна. Поставља се стога питање – шта храни цене хране у Србији?

Према речима Драга Цвијановића, директора Института за економику пољопривреде, за тако нешто има више разлога.

– Најпре, суша је узела данак и у свету и код нас. Приноси кукуруза и сојине сачме драстично су мањи. Одмах се јавља проблем са ценама сточне хране, што се на крају прелије и на малопродајне цене меса у трговинама. Исто је и са другим намирницама. Поскупљење инпута увек гура ценовнике навише – објашњава Цвијановић, додајући да, ипак, на тржишту постоје и, како каже, „сналажљиви људи, који користе ситуацију”.

– Чињеница је да има шпекулација и да и због тога цене расту, јер увек постоје они којима поскупљење сировина добро дође као оправдање за подизање малопродајних цена – каже Цвијановић.

Трећи разлог су кретања на светком тржишту. Како наш саговорник понавља, цене храна у Србији не могу мимо светских. На то што се дешава на светским берзама ми не можемо да утичемо, али та дешавања утичу на нас, оцењује он. Са њим је сагласан и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС). Он каже да ово што се дешава са ценовницима прехрамбених производа није ништа ново.

– У појединим радњама тренутно нема уља. То смо виђали и раније пред поскупљења. Чим стигну нове, више, цене зејтин ће поново бити на полицама. То нам говори да осим реалних кретања на поскупљења утиче наше картелизовано тржиште, односно недостатак конкуренције – оцењује Паповић.

Поставља се питање – има ли решења. Треба знати да држава не може да забрани поскупљења и ограничи цене и да на тај начин утиче на слободно тржиште, али оба наша саговорника су сагласна да постоји механизам којим би држава могла да заштити стандард потрошача и спречи шпекулације на тржишту.

– Мора да се направи анализа онога шта је неопходно за прехрамбену сигурност наше земље, па да се у складу са тим јачају наше Робне резерве, односно да се тако спрече драстична поскупљења. Тиме би се у исто време већим количинама производа по повољнијим ценама осујетили они који подижу цене без тржишног оправдања – каже Цвијановић. Слично мисли и Паповић. Према његовим речима, садашњи концепт функционисања Робних резерви није довољно добар.

– Ми смо предложили министру трговине Расиму Љајићу да се наше Робне резерве дефинишу кроз три категорије. Прва се односи на елементарне непогоде, односно на то да се обезбеде довољне количине одеће, обуће и сличних потрепштина. Друга би требало да буде за смиривање тржишта и ту би требало да се нађу огромне количине основних животних намирница и сировина неопходних за њихову производњу, попут житарица. А трећа категорија би подразумевала оне производе којима се тргује са иностранством. Нама је, наравно, најзначајнија ова друга и она би требало да представља брану неконтролисаном подизању цена – закључује Паповић.

----------------------------------------------

Несташице најављују поскупљења

Као и пре две године, несташице сунцокретовог уља, а понегде и шећера, најављују повећање цена ових намирница. Нашој редакцији јуче су се јављали читаоци не само из Београда, већ и Лознице и Крушевца, који су питали зашто нема уља и да ли је склоњено како би се продавало тек када стигну нови ценовници.

Трговци се правдају и кажу да несташице нису проузроковали они, већ да од добављача добијају мање количине које брзо распродају. Незванично, признају да ће поскупљења бити „знатна”, али још нико не може да прецизира колико би тачно литар сунцокретовог уља могао да кошта. Потрошачка удружења сумњају да је реч о уходаној причи картелизованог тржишта – са новим количинама стижу нам и више цене.