Нешто или ништа

Здравко Толимир је у Хагу, а Брисел, најављују званичници ЕУ, поново отвара врата Србији обнављањем преговора о придруживању и стабилизацији. Оне који се залажу за преиспитивања кривице оптужених за ратне злочине као и оне који би Србију да што пре виде у ЕУ – такав развој догађаја требало би да радује.

Уместо тога, саме критике. За "радикалне патриоте" је предаја Толимира Хагу доказ новог "попуштања неправедним захтевима међународне заједнице". За професионалне борце за људска права попут Хјуман рајтс воча, обнова разговора ЕУ са Србијом иако је "Младић још у бекству" доказ је да Брисел "шаље погрешне сигнале" Београду. Хјуман рајтс воч подсећа да је ЕУ прекинула преговоре маја 2006. баш због "несарадње Београда с Хагом" тачније неиспоручивања Младића трибуналу.

Критичарима се поткрала грешка која може бити кобна. То је убеђење да је све проблеме могуће решити само ако се иде на "све или ништа". Искључивост је, међутим, страна суштини ЕУ, која је склопљена на компромисима.

Неки међународни емисари исту грешку понављају од Косова преко трибунала до прикључења Србије Унији. "Жена не може да буде мало трудна. Ил’ је трудна или није". Том пошалицом ми је Алберт Роан, заменик Мартија Ахтисарија, пре годину дана, пошто смо завршили службени део разговора за "Политику", описао зашто Косово мора да буде држава. Држава или ништа. Трећег пута нема. Зар?

Цинизам међународне политике је да су искључиви управо они којима је ОУН поверила задатак да нађу компромис; ништа мањи цинизам је кад сличне флоскуле изговарају апаратчици ЕУ која је саздана из пирамиде контрадикторних компромиса.

Прошлогодишњи прекид преговора са Србијом био је грешка, а изгубљена је година која је могла бити искоришћена за приближавање ЕУ стандардима. Србија је доказала сарадњу са Хагом а ЕУ ће сад заборавити на прејаку реч. То је компромис. Уместо тога Хјуман рајтс воч тражи да ЕУ још кажњава Србију, заборављајући да је Брисел упркос жестокој критици Карле дел Понте октобра 2005. наставио преговоре са Хрватском, иако Анте Готовина још није био ухваћен. Можда је Ратко Младић за Брисел "тежи случај", али неспорна је чињеница да је уступак Хрватској био много већи јер је чекала на преговоре о пуноправном чланству у ЕУ, а не на почетни споразум о стабилизацији и придруживању.