Беспарица са обе стране тезге

Ко каже да се нема пара за зимницу. Када ја са 11.000 пензије успевам да је спремим као и ранијих година, онда може свако. За туршију, ајвар и печене паприке мора да се нађе.Платим телефон, струју, па трк на пијацу. Штипнем малкице пара и од мужа, али зимницом ћу да храним и њега и децу и унучиће – објашњава своју микроекономску стратегију пензионерка Нада Митић из Кумодража, док пазари „меснате” црвене паприке на тезги испред бањичке пијаце.

А код продавца Жике Живковића, познатијег као Нишке, било их је у изобиљу. Поређао је кршни пиљар десетак кутија са паприкама дуж две тезге, па их гарнирао лубеницама, џачићима кромпира и лука. Изнад на картонче поставио повећи рекламни натпис „Врхунски квалитет – нема боље!” Поврће крупно ко и он сам, суша му каже не може ништа, па муштерије не престају да се роје око његовог царства. Највећа навала је на црвене шиље, големе ко Нишкетов длан.

– И ви новинари знате када треба да дођете. Баш када стиже пензија. Домаћице се тада највише отворе. На велико продајем паприке за 50 динара, али ће када падне киша бити бар 10 динара скупље. Цене су као и лане, али не вреди, мање народ купује, нема пара. Дневно донесем кући 1.000 динара. Срећом су нам дали легалне тезге испред пијаце, а да нису, стрепели би да нам и то мало не оде на плаћање казни. Овако није лоше, не жалим се – објашњава један од најпопуларнијих продаваца на Бањици.

Пензионерка Загорка Коковић јуче је опет дошла код њега да пазари паприку. Купила је прошле недеље 20 килограма, па чекала да легне пензија да докупи још десетак „кила”. Искључиво их пече и лагерује у замрзивач, ајвар је, каже, престала да прави, јер је он постао луксуз, а и уље је све теже наћи.

Пиљарима унутар бањичке пијаце старогрчки бог трговине Хермес још је мање био наклоњен него колегама на улици испред тржнице. На питање како иде продаја, углас одговарају: „Средње жалосно!”

– Продаја је опала 20 одсто, мало боље иду паприке, али тешко да ће нам се од тога удебљати новчаници. Зарадим дневно око 2.000 динара, а 1.500 ми оде на закуп четири тезге. Моје воће просечно кошта 50 динара по килограму, а баш гледам на пијаци, маст је од јутрос поскупела на 280 динара за кило. Па како онда да преживимо? Некада су се правили редови испред тезге када поподнеоборим цену поврћа за двадесет динара. Ових дана, не да ми муштерије не прилазе већ ми се чини да беже од тезге када почнем да их дозивам да купе поврће по сниженој цени – жали се продавац Миле.

Међу суграђанкама које су разгледале богату понуду, носећи у цегерима углавном по два, три килограма зелениша, затекао се и господин у оделу. Не само да се од окружења разликовао по гардероби већ и по томе што је носио кесе пуне броколија и карфиола – скупог и мање траженог поврћа.

– Једанпут седмично долазим у набавку. Купим четрдесетак килограма зелениша. Приметио сам да су цене више него прошле године, али је на бањичкој пијаци одличан квалитет зелениша, па је не мењам – објаснио је Араз Бајалан, из амбасаде Ирака.

Д. Јокић-Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Гаји бадем, а живи од шљива

Међу тезгама своје место на тржишту тражи и Зоран Јовичић из околине Варварина. У понуди има три врсте бадема у љусци, лешник, мед и шљиве. Све домаћа производња.

– Пиљари углавном купују бадем по мегамаркетима, па га износе на пијацу. Мој слатки бадем кошта 600 динара по килограму, а горки коме приписују многа лековита својства, продајем за1.000 динара. У последње време код мене купују само они који или баш имају пара, или их мука натера. Једино шљиве добро иду, али је укупно гледано промет опао за половину, па ми нема друге него да купце свећом тражим. Неколико дана сам на Бањици, па одем мало до Блока 44, шта ћу, нема ми друге него да идем на ноге муштеријама – прича Јовичић.