Плишана верзија деведесетих

Српско друштво је недавну пресуду новосадском антифашисти Зорану Петакову на 100 дана кућног притвора примило без много негодовања и реакција неких институција које се баве заштитом слободе говора. Али Српски ПЕН центар вероватно вида ране откако је изборе изгубила партија која јој је у пракси матична колико и Међународни ПЕН, па тренутно нема воље да се бави одбраном права на јавно изношење мишљења.

Петаков је осуђен јер је 16. новембра 2005. гостујући у емисији „Клопка” на БК ТВ рекао да су српски неонацисти повезани с деловима СПЦ. Притом је неколико њених великодостојника назвао „четворицом јахача апокалипсе”. Једини од њих се препознао, судећи по томе што је табак пресавио, владика бачки Иринеј. Када је један од преосталих „јахача”, Амфилохије, 2010. вређао учеснике београдског прајда („највећи смрад содомски”) и за сукобе на паради свалио мању кривицу на оне који су их изазвали него на објекте насиља („Насиље тих обезбожених и настраних људи изазвало је друго насиље“) поднесено је 30 притужби. Међутим, повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић одустала је од првобитне (на)мере да тим поводом буде суђења митрополиту црногорско-приморском ако се он не извини, што Амфилохију наравно да није падало на памет.

О томе како СПЦ третира огрешења својих пастира о стадо сведочи исповест оца Горана Арсића за „Врањске новине” од 11. новембра 2010. (текст „Сви су знали за злостављање деце”). Године 2003, позван од тадашњег владике нишког Иринеја да пред црквеном комисијом управо са данашњим патријархом на челу сведочи о случају могуће педофилије врањског епископа Пахомија, Арсић се по сопственим речима није суочио са приликом да прича него са љутњом што је обавестио јавност о активностима блуднога оца. Суд је на крају одбацио оптужбе против Пахомија, а Црква га је у међувремену наградила орденом „Бели анђео”. Доделио му га је владика милешевски Филарет, најактуелнији по петицији свештеника његове епархије коју је потписало око 4.000 прибојских верника, а у којој свештеници наводе да их владика „прогони и проклиње и њих и њихове породице и малу децу”, наплаћује им 3.000 динара сваки пут када излазе изван територије епархије, па макар разлог био и одлазак код доктора или на сахрану најближих чланова породице“ („Блиц”, 15. март 2012). Е да, као и Пахомије, и бивши игуман манастира Хопово Иларион је својевремено оптужен за педофилију, а против њега је процес након низа перипетија 2007. застарео.

Готово по истом узору, против Бранислава Перановића се већ три године води кривични процес због батинања штићеника у Центру у Црној Реци, иако је доста времена уштеђено чињеницом да је доказни материјал већ дуго прави хит на интернету. Можда ће се судски третман Перановића уозбиљити његовим унапређењем из обичног батинаша у убицу (и, узгред, одлуком владике шабачког Лаврентија, у протојереја ставрофора). Али судећи по односу према СПЦ у случају Петаков и неће нужно. Друштво шаље поруку да су проклињање, педофилија и батинање мање кажњиви од критичке речи, посебно ако су ти инциденти и кривична дела у идеолошки исправном, црквеном руху, а критичка реч упућена том истом руху. Па, судија Мирослав Бошњак изјавио је да је и он сам, као хришћанин, увређен Петаковљевим иступом при чему није ни саслушао оштећеног, Иринеја. Да није у питању однос према СПЦ, тешко да би један судијица тако слободно као меру ствари могао да узима личне афинитете онде где би морао да се сведе на непристрасну полугу закона.

Српско друштво је решило да се идеолошки врати у деведесете. Посреди је плишана верзија речене деценије, лишена ратова, бахатости полиције а можда и хиперинфлације. Али како видимо, макар говорећи метафорички, у њој неће нужно мањкати и неке чувене фотографије из деведесетих попут оне на којој помињани Филарет држи митраљез и тако у земљи и суседству од СПЦ чини страх и трепет а у свету шаље предивну слику о нама, која нам се врло исплатила.