Гужва у јавном сектору

Зрењанин – Презапосленост у зрењанинском јавном сектору је велики баласт. Према изјавама челника нова власт се спрема да озбиљно прореди нагомилану администрацију. Смањење броја запослених у Градској управи градоначелник Иван Бошњак сматра првим и најважнијим задатком.

– По канцеларијама има превише радника, па је крајње време да ту дође до рационализације и ми на томе озбиљно радимо. Нема ту никакве двојбе, ако су толики радници по фабрикама проглашени технолошким вишком зашто би администрација била повлашћена – пита се Бошњак.

Запошљавање у градској кући и јавним предузећима одавно је трн у оку зрењанинској јавности. Опште је познато да у том домену царују непотизам, па су рођачке везе и припадност странци најважнији критеријуми у запошљавању. Последица таквих односа је и чињеница да су канцеларије препуне. Уз то за све запослене нема посла, а нема ни довољно места, па чиновници, како то Зрењанинци воле да кажу „једни другима седе у крилу”. Ако би се наставио досадашњи темпо запошљавања градски буџет не би био довољан ни за плате запослених, а где су огромне обавезе за потребе средине у којој живи 120.000 грађана. По европским стандардима, градска администрација треба да запошљава 120 до 170 радника, по критеријуму 1 до 1,5 радника на хиљаду становника који се примењује у развијеним земљама. А у зрењанинској градској кући ради око 380 радника.

Недавно се прочуло да у једној градској служби раде четири правника, који овде примају плату, а уопште ту не долазе на посао. С олакшањем је примљено објашњење да они раде у другој служби у којој по систематизацији није било места, па су евидентирани таме где се уклапају у прописану бројку. Таква кадровска гимнастика је чест случај и она у великом делу доприноси неконтролисаном расту запослених.

Рекло би се да је стање још горе у јавним предузећима и установама. Како су са вишестраначјем почеле смене власти овим фирмама руководе колективна руководства сачињена од важећег директора и његових преходника у својству саветника. Ови други немају никакве одговорности, примају солидне плате и ретко седе у својим канцеларијама. Један страначки функционер фиктивно је био запослен у маркетингу Спортског савеза где га никада нису видели. Културне установе су између три последња изборна круга готово удвостручиле број радника. У све тањем буџету иза њихових плата једва шта да остане за програмске активности.

Рад у јавном сектору је већ дуже од две деценије, од како је почела транзиција, велика привилегија. У моди је и да запослени у јавне службе гурају своју децу. Обећавају да ће у пензију кад им се запосли ћерка, па онда син, а тада траже отпремнину. Те привилегије нема око 20.000 незапослених са списка из овдашњег тржишта рада.

Кад је пре десет година основано ЈКП „Пијаце и паркинзи” било је предвиђено да 26 радника живи од издавања тезги и паркиралишта и да се још прелива у градску касу. Сада у тој фирми раде 82 радника и за њен опстанак мора да се захвата из градског буџета. У Зрењанину је некада функционисала фирма ЈП НИРО „Зрењанин”. Имала је своје истоимене новине и радио. Два медија су се раздвојила, а лист је пре пет година приватизован и за то време је смањио број запослених. Радио је остао у јавном сектору и број запослених се повећао за трећину. Није могао да одоли притиску странака.