Gužva u javnom sektoru

Zrenjanin – Prezaposlenost u zrenjaninskom javnom sektoru je veliki balast. Prema izjavama čelnika nova vlast se sprema da ozbiljno proredi nagomilanu administraciju. Smanjenje broja zaposlenih u Gradskoj upravi gradonačelnik Ivan Bošnjak smatra prvim i najvažnijim zadatkom.

– Po kancelarijama ima previše radnika, pa je krajnje vreme da tu dođe do racionalizacije i mi na tome ozbiljno radimo. Nema tu nikakve dvojbe, ako su toliki radnici po fabrikama proglašeni tehnološkim viškom zašto bi administracija bila povlašćena – pita se Bošnjak.

Zapošljavanje u gradskoj kući i javnim preduzećima odavno je trn u oku zrenjaninskoj javnosti. Opšte je poznato da u tom domenu caruju nepotizam, pa su rođačke veze i pripadnost stranci najvažniji kriterijumi u zapošljavanju. Posledica takvih odnosa je i činjenica da su kancelarije prepune. Uz to za sve zaposlene nema posla, a nema ni dovoljno mesta, pa činovnici, kako to Zrenjaninci vole da kažu „jedni drugima sede u krilu”. Ako bi se nastavio dosadašnji tempo zapošljavanja gradski budžet ne bi bio dovoljan ni za plate zaposlenih, a gde su ogromne obaveze za potrebe sredine u kojoj živi 120.000 građana. Po evropskim standardima, gradska administracija treba da zapošljava 120 do 170 radnika, po kriterijumu 1 do 1,5 radnika na hiljadu stanovnika koji se primenjuje u razvijenim zemljama. A u zrenjaninskoj gradskoj kući radi oko 380 radnika.

Nedavno se pročulo da u jednoj gradskoj službi rade četiri pravnika, koji ovde primaju platu, a uopšte tu ne dolaze na posao. S olakšanjem je primljeno objašnjenje da oni rade u drugoj službi u kojoj po sistematizaciji nije bilo mesta, pa su evidentirani tame gde se uklapaju u propisanu brojku. Takva kadrovska gimnastika je čest slučaj i ona u velikom delu doprinosi nekontrolisanom rastu zaposlenih.

Reklo bi se da je stanje još gore u javnim preduzećima i ustanovama. Kako su sa višestranačjem počele smene vlasti ovim firmama rukovode kolektivna rukovodstva sačinjena od važećeg direktora i njegovih prehodnika u svojstvu savetnika. Ovi drugi nemaju nikakve odgovornosti, primaju solidne plate i retko sede u svojim kancelarijama. Jedan stranački funkcioner fiktivno je bio zaposlen u marketingu Sportskog saveza gde ga nikada nisu videli. Kulturne ustanove su između tri poslednja izborna kruga gotovo udvostručile broj radnika. U sve tanjem budžetu iza njihovih plata jedva šta da ostane za programske aktivnosti.

Rad u javnom sektoru je već duže od dve decenije, od kako je počela tranzicija, velika privilegija. U modi je i da zaposleni u javne službe guraju svoju decu. Obećavaju da će u penziju kad im se zaposli ćerka, pa onda sin, a tada traže otpremninu. Te privilegije nema oko 20.000 nezaposlenih sa spiska iz ovdašnjeg tržišta rada.

Kad je pre deset godina osnovano JKP „Pijace i parkinzi” bilo je predviđeno da 26 radnika živi od izdavanja tezgi i parkirališta i da se još preliva u gradsku kasu. Sada u toj firmi rade 82 radnika i za njen opstanak mora da se zahvata iz gradskog budžeta. U Zrenjaninu je nekada funkcionisala firma JP NIRO „Zrenjanin”. Imala je svoje istoimene novine i radio. Dva medija su se razdvojila, a list je pre pet godina privatizovan i za to vreme je smanjio broj zaposlenih. Radio je ostao u javnom sektoru i broj zaposlenih se povećao za trećinu. Nije mogao da odoli pritisku stranaka.