Политизација хаоса у Бенгазију

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Оружани напад на амерички конзулат у Бенгазију чије су жртве амбасадор Крис Стивенс и тројица дипломата изазвао је својеврсно кризно стање у Вашингтону, стављајући на дневни како безбедност америчких мисија у свету, тако и дилему како да се узврати. „Колатерални” резултат је и политизација трагедије коју је започео републикански председнички кандидат Мит Ромни, да би се накнадно у то укључио и Барак Обама.

Стејт департмент је већ евакуисао главнину особља из амбасаде у Триполију, а у Либију је већ стигла елитна група од 50 маринаца са задатком да обезбеди тамошњу дипломатску мисију, односно преостало особље и поверљиву документацију. Ка либијском приобаљу плове и два разарача.

Председник Обама, у својству врховног команданта, најавио је да ће нападачи на конзулат у Бенгазију бити приведени правди. Иако је речено да ће се то обавити у сарадњи са либијским властима, не искључује се ни „унилатерална акција”.

У Вашингтону се још прикупљају детаљи о нападу, који је почео као протест због једног очигледно аматерског филма постављеног на „Јутјуб” који вређа верска осећања муслимана, да би се претворио у оружани напад. Изнета је претпоставка да је ова акција била унапред испланирана и да се чекао само повод, а као доказ за то узима се чињеница да су нападачи зграду конзулата гађали минобацачима и тромблонима, као и да су били наоружани аутоматским оружјем.

Прва на листи осумњичених је група „Ансар ал шарија”, за коју се тврди да је наклоњена Ал Каиди. Указује се међутим да је побуна против Гадафија у земљи оставила мноштво наоружаних милиција, и да је ситуација у том погледу најтежа управо у источном делу земље, чији је центар Бенгази.

У међувремену је изнето више детаља о околностима погибије амбасадора Стивенса (52), каријерног дипломате који је дужност преузео у мају ове године, док је током вишемесечних протеста против Гадафија био амерички изасланик код побуњеника.

Напад је почео по мраку, око 10 сати. Нападачи су брзо надјачали либијско обезбеђење конзулата, као и америчку посаду. Зграда је запаљена и у мраку и хаосу који је то изазвало, амбасадор је у једном моменту остао сам у згради препуној густог дима, без свог телохранитеља. Његово беживотно тело је у згради откривено тек кад су се нападачи повукли, а либијски лекар који је покушао да га оживи сматра да се угушио угљен-моноксидом.

Ово је укупно шеста погибија једног америчког амбасадора на дужности у новијој историји. Пре тога, убијен је амбасадор у Кабулу (1979), а атентати су извршени и на амбасадоре у Либану (1976), Кипру (1974), Судану (1973) и Гватемали (1968).

Подједнака конфузија овде је створена и око иницијалне каписле за ову драму, започету баш на 11. годишњицу „11. септембра”, стравичног напада Ал Каиде на Њујорк и Пентагон – антиисламског филма „Невиност муслимана”. Иако је првобитно јављено да је то амбициозан подухват, испоставља се да сем 14-минутног „трејлера” (рекламног мамца) постављеног на „Јутјуб”, цео филм по свој прилици и не постоји.

Утврђено је и да његов наводни реализатор Сем Басил није никакви грађевински предузимач, већ продавац осигурања за некретнине. Сем тога, то није његово право име, већ је то Стив Клејн. Он је самозвани „хришћански активиста” (каквих је овде много) из Риверсдејла, Калифорнија. Медији износе да није ни Израелац, а вероватно ни Јеврејин.

Изненађујући аспект овог догађаја је и његова политизација, што се, кад је реч о ситуацијама у којима је угрожена америчка безбедност, обично не догађа. Први је почео Мит Ромни, према преовлађујућим оценама веома трапаво, потврђујући поново своје спољнополитичко неискуство и незнање.

Он је наиме чак у два наврата покушао да из трагедије дипломата у Либији извуче политички капитал. Саопштење америчке амбасаде у Каиру, која је такође у једном моменту била по опсадом демонстраната, којим се осуђују настојања да се повреде религиозна осећања муслимана, он је протумачио као ново „извињавање због америчких вредности” (у овом случају слободе изражавања), што је чак и у табору републиканаца оцењено као велики гаф.

Потом је Обаму оптужио да је симпатизер оних који су извршили напад у Бенгазију, не обазирући се на озбиљност ситуације.

Обама у првих неколико сати није на ово реаговао, али је у среду по подне ипак ушао у овај ринг, изјавом да „постоје времена када политику треба гурнути у страну”. Потом је узвратио политички ударац: „Гувернер Ромни је изгледа склон да прво пуца, па тек онда нишани”.

Све у свему, губитник у овом мечу недвосмислено је Ромни, који је, према једном опису, имао „катастрофална 24 сата”. Данијел Сервер, спољнополитички експерт, можда је у свом блогу најбоље сажео проблем републиканског кандидата: „Није питање да ли је Ромни спреман да буде врховни командант, већ да ли је способан да буде спреман”.