Збивања у ДС-у отупела опозициону оштрицу

Српска парламентарна опозиција није се много чула од конституисања нове владајуће коалиције. Неки су се бавили собом, попут Демократске странке, неки чекали да виде намере власти у погледу стратешких питања, као ДСС, а они који су реаговали скоро на сваки потез, као ЛДП, чинили су то саопштењима. Овакво понашање, кажу аналитичари, није чудно, јер је власт скоро конституисана, затим је дошло лето и годишњи одмори, али права снага опозиције ће се видети „после расплета у ДС-у и кад се буде расправљало о буџету за наредну годину”.

Опозиција је била врло активна у парламенту, када се расправљало о изменама Закона о Народној банци Србије и избору Јоргованке Табаковић за гувернера уместо Дејана Шошкића, који је поднео оставку да га не би смењивали. Међутим, у дану за постављање посланичких питања, када би опозиционари требало да буду најгласнији, осим ДСС-а, други су прилично слабо искористили присуство скоро целе владе, нарочито ДС. Између ове две седнице парламента, које дели двадесетак дана, опозиционари се готово нису чули.

Ђорђе Вуковић, из Цесида, каже да није очекивао неке веће активности опозиције, посебно не, на пример, синхронизоване, у „овом релативно кратком периоду од формирања власти”. Политички аналитичар Дејан Вук Станковић, каже да опозиција још тражи себе. Обојица истичу да још није било неких крупних потеза власти, па да се види куда власт жели да поведе земљу да би се то могло коментарисати. Они се слажу да је тешко очекивати неку озбиљнију критику док се не реше проблеми унутар ДС-а.

Да јесен доноси више активности опозиционара, сведочи брзопотезна рекција ЛДП-а, чији је лидер Чедомир Јовановић, у српском парламенту на конференцији за новинаре, владин предлог оценио негативно и најавио иницијативу за одржавање ванредне седнице парламента чија тема би била економска ситуација. Јовановић очекује подршку ДС-а, а не искључује из ове приче ни ДСС. И Војислав Коштуница се огласио интервјуом у којем је опрезан с критиком, ДС-ов лидер Борис Тадић огласио се писмом са захтевом за смену Драгана Коларевића са места помоћника министра културе, због његовог списка неподобних људи, али то баш и није имало неки велики одјек.

Дејан Вук Станковић каже да му не изгледа релевантно „Тадићево реаговање на текст тамо неког помоћника министра, који је написан кад није ни био на тој позицији”. Он истиче да се очекује реакција као она на смењивање Шошкића или као Јовановићева на предлог ребаланса.

Вуковић каже да није очекивао неку активност опозиције, „треба да се види ефекат неких владиних политика, а влада још није почела да прави програм, тек сад излази са неким идејама”. Вуковић додаје: „Очигледно је и да односи у ДС-у привлаче пажњу, чека се шта ће ту да се деси. Док они не реше своје интерно питање, неће изаћи са неком озбиљном опозиционом стратегијом. А, док се ДС, као једна од две највеће странке, не појави као стожерна не може се очекивати ни нека заједничка акција опозиције. Проблем је и што се неке ствари настављају које је ДС радиo, јако је тешко критиковати ребаланс на буџет који сте сами урадили. Чекамо новембар, месец расплета у ДС-у, али мало већи рад парламента, па ћемо онда видети”.

Станковић каже да ДС није у стању да дефинише себе у односу на власт, јер је презаузета унутарстраначким ривалитетом, а „став ДС-a је врло важан за јавно мњење с обзиром на то да је то највећа опозициона странка”. Станковић додаје: „Додуше, демократе су реаговале по свим важним питањима, али се стиче утисак да су више заокупљене собом него политичким противницима, који су на власти. Након њихове скупштине очекујем, да ће пажњу усмерити на власт, посебно што се њено одржавање поклапа са почетком расправе о буџету за наредну годину. Буџет ће бити лакмус у ком правцу ће ићи политика ове владе. Што се тиче других опозиционара, ДСС чека да види у ком правцу ће ићи политика владе, они имају избалансиран став, а нису ни познати по великом присуству у медијима, нити по ванпарламентарном активизму. ЛДП је најактивнији, он покушава на основу енергичног наступа и радикалне критике владе да заинтересују јавност за себе. Оно што опозицији смета јесте висока стопа дистанце унутар ње, па је тешко очекивати неко акционо јединство. Право је питање од чега опозиција може да направи причу која ће заинтересовати грађане и привући их да се критички осврну на власт”.