Велика победа малог акционара

Ваљево – Акционар, и то још мали, у времену транзиције статус је који не улива значајније поверење и поштовање. Међутим, Богољуб Биљић (58), радник и мали акционар приватизоване фабрике „Крушик акумулатори“ из Ваљева, показао је нешто сасвим супротно. Привредни суд из овог града донео је крајем јула ове године по тужби Биљића првостепену пресуду којом је одлучено да седиште фабрике остаје у Ваљеву и поред свих покушаја новог власника и његових сарадника да га изместе у Београд.

Овај мали акционар схватио је да за селидбу нема никаквих рационалних разлога и да би од ње запослени и сам град имали велику штету. Иначе, када је крајем фебруара ове године Биљић уз асистенцију адвоката и трошкове из сопственог новчаника поднео тужбу суду налазио се на списку са још 20 радника који су добили отказ због учешћа у незаконитом штрајку. Ни та околност га није обесхрабрила, а нешто касније инспекција рада га је вратила на посао. У разговору за наш лист овај енергични трудбеник каже да је прва рунда добијена, јер власници имају право на жалбу, али и поред тога он је убеђен да је са постављањем „рампе“ у потпуности успео.

– Када неко жури са заказивањем ванредне седнице Скупштине акционара са намером да би променио оснивачки акт у погледу промене седишта предузећа и успут прави више формалних и незаконитих грешака онда ту нису чиста посла. Због тога сам и у тужби навео где су прављене грешке и које су законске „рупе“ злоупотребљене, уз тражење од суда да поништи све на брзину донете одлуке до оне да о промени седишта може да одлучује Одбор директора. Објаснио сам да не постоје никакви рационални разлози за селидбу и да би она само искомпликовала радницима могућност да ефикасније остварују своја права. После два рочишта донета је пресуда којом су поништени акти на основу којих је требала да се изврши селидба седишта фабрике коју је пре пет година купила интернационална компанија „Еуробалкан“ са седиштем на Кипру за 57 милиона динара – каже Биљић додајући да је приликом подношења тужбе имао на уму и чињеницу да би селидбом седишта и град Ваљево остао без значајних средстава која убира од привредних друштава од пореза и ПДВ-а на личне дохотке.

Он подсећа да су „Крушик акумулатори“ у времену успешног пословања финансирали изградњу хируршког блока у граду, хотела „Гранд”, Модерне ликовне галерије као и базене у Петници. Сматра да би била ненадокнадива грешка да се ова фабрика на „мала врата“ из Ваљева пресели у Београд.

– Правници кажу да је ово један од ретких случајева где се мали акционар осмелио да заштити своја права, али и права свих запослених, тако што је ушао у „клинч“ са послодавцем и његовим сарадницима. Ја још нисам осетио последице, а рано је  говорити хоће ли их бити. Ипак, ово што сам урадио битно је као охрабрење и порука свим запосленима, да се тамо где се крше њихова права одлучно боре и да ће уз ваљане аргументе имати подршку суда и надлежних државних институција. Због овог што сам учино не тражим публицитет. Довољно ми је честитање од 130 колега из фабрике од којих сам скривао вођење овог процеса све до изрицања пресуде – каже Биљић.

Он ипак није само атипични мали акционар, већ и љубитељ математике и поезије. Тврди да зна наизуст преко хиљаду стихова од највећих домаћих и светских песника. Његов отац Деспот Биљић један је од првих српских сељака који је посејао вештачку ливаду и давне 1966. године произвео тону малина које су се третирале као дивље воће. Рођена сестра му је игуманија манастира Девич на Косову.