Хрватска хоботница

Од нашег сталног дописника
Загреб, 14. марта – Хрватски генерал у пензији Владимир Загорец синоћ је на основу међународне потернице коју је расписала Хрватска ухапшен у Аустрији, где је већ дуже време живео с породицом и имао своју фирму. Тим догађајем почиње расветљавање мутних послова хрватског државног и војног врха из времена Туђмановог режима којима су током протеклог рата у приватне џепове "преливени" милиони долара из државне благајне намењени потребама одбране. Највише тога учињено је под маском шверцовања оружја за потребе Хрватске војске у време док је на снази био ембарго УН на такве послове за земље на подручју дотадашње Југославије.

Преко сведока сада се открива да је постојало чак стотинак разних рачуна у иностраним банкама на које се сливао новац из донација хрватске емиграције, продаје друштвених станова у Хрватској и државног буџета, којима је располагао узак круг људи, међу којима је био и Владимир Загорец. Захваљујући тадашњем министру одбране Гојку Шушку, од 1993. па до 2000. године (до пада Туђмановог режима с власти на изборима) био је на челу војне установе "Алан" преко које је ишла сва логистика за ХВ, те помоћник министра одбране.

Слао новац и Динку Шакићу

У време када је Загорец био хапшен у Аустрији, на загребачком ХТВ-у у емисији "Контраплан" била је Терезија Барбарић, један од главних сведока манипулације с тајним рачунима у иностранству, јер је као блиска сарадница Загорца по његовим налозима уплаћивала новац на стране адресе. "Мислим да широм света има још рачуна са заосталим средствима уплаћиваним за одбрану Хрватске. Траг новца могао би се пратити и показати да су та средства дошла из Хрватске и новац би се могао вратити", каже она и напомиње како је то била "игра хоботнице". Процењује да је преко тих рачуна прошло између 300 и 500 милиона долара.

Налоге за исплате великих износа у иностранству добијала је од Загорца и његове секретарице Сњежане Шипек и министра финансија Јозе Мартиновића који је у међувремену умро. Међу адресама на које је слала новац навела је и оне у Аргентини, за које је налоге давао искључиво Загорец, а њима су били бивши усташки командант логора Јасеновац Динко Шакић – касније изручен Хрватској где је осуђен за ратне злочине – и генерал Дијего Парелоса.

Непосредни повод за расписивање међународне Интерполове потернице за генералом Загорцем било је то што се пре неколико дана није појавио пред загребачким судом на који је уредно позван ради саслушања у вези са нестанком две торбе драгог камења које је 1993. године као полог за добијених пет милиона долара у Министарству одбране оставио немачки трговац оружјем с којим је договорено да Хрватској набави руски ракетни систем С-300. Тај веома поверљив посао је делимично обављен – испоручен је само механички део, али не и компјутерски "мозак" без којег је тај систем неупотребљив – па су драгуљи, сортирани у провидним кутијицама по врсти и величини у две кожне торбе, остали у Загребу. Као шеф "Алана" и тада недодирљиви Шушков помоћник преузео их је Загорец, али о томе није потписао никакав документ. Торбе су "нестале" са њим када је 2000. године напустио активну војну службу, после пада Туђмановог режима.

Муњевита каријера

Вредност тих драгуља, међутим, није пет милиона долара него знатно више. Према недавном сведочењу бившег припадника тајне службе СЗУП-а и трговца оружјем Фердинанда Јукића на телевизији – њихова вредност је између 12 и 17 милиона долара, колико су му их процењивали стручњаци по светским драгуљарницама где их је за рачун Хрватске покушавао продати 1993. године, али није успео, јер су – како је рекао – били брушени на специфичан начин.

Надлежни истражни судија у Бечу одлучиће да ли ће Загорец остати у притвору, а у Загребу с нестрпљењем очекују његово изручење. Како ће се бранити видљиво је већ сада, јер је његов адвокат у Аустрији данас изјавио како су оптужбе против његовог брањеника "политички мотивисане". Међутим, Загорец се свачим бавио, али најмање политиком. Када се једном буде правио његов биографски и психолошки профил биће ту заиста занимљивих детаља. Међу њима свакако и чињеница да је у само годину дана – током 1993. – остварио каријеру незамисливу и за толико извикани "амерички сан": од возача генерала Ивана Маркача, који управо чека почетак суђења у Хагу за ратне злочине, до челног човека војне установе "Алан" и помоћника министра одбране.

--------------------------------------------------------------------------

Човек са највише одликовања

Владимир Загорец, који је муњевито напредовао и на лествици војних чинова, најодликованија је особа у Хрватској. Има чак 13 војних и државних одликовања, међу којима и два највиша за јуначка дела иако није био ни дана на ратишту, а пуцао је – како се бележи – једино на својим сафари-путовањима у Африци, док је у Хрватској беснео рат.

За упоређивање, по броју одликовања иза Загорца су и Туђман (9) и Шушак (9), као и сви ратни генерали: Јанко Бобетко их има 12, а Анте Готовина девет. Како је све то успео није лако одгонетнути. На свој начин томе је – сматрају овде многи – помогло и његово порекло. До почетка рата млади помоћни геодета у Великој Горици крај Загреба, Владимир Загорец је син Туђманове дактилографкиње још из времена док је врховник био директор Института за историју радничког покрета у Загребу. Прекуцавала му је његове најпознатије књиге.