Суви реализам

Бацивши поглед на мозаик којим је Моша Див украсио зид свог стана, Јарету Кљуну сине идеја.

– Мошо, друже! Нешто мислим, талентован си ти за склапање ових коцкица. Је л’ би мог’о да ми поставиш плочице у ве-цеу? Платићу.

– Шта ти је! Ја сам уметник, забога, не мајстор! И заузет сам: у петак имам изложбу „Мозаик и надреализам” – брецну се Див.

– Еее, уметници моји вајни, скапасте од глади културно уздижући нацију. А ја ти нудим да зарадиш шушке. То је реализам, бато, а не тај твој „над”...! – рече Кљун.

– Заборави! Ја сам противник реализма – отресито ће Моша.

– Добро. ’Ај да попијемо нешто – променио је Јаре тактику.

Див изнесе пиво. Кљун настави са убеђивањем:

– Пази, ја се не разумем у ово твоје стваралаштво, али капирам да ту има неког шлифа. Право си чудо, из авиона се види! Ух, како бих волео да ми баш ти наместиш те плочице...

Моша га прострели погледом ко Апач бизона.

– Добро, добро – рече Кљун – ’оћемо још по једно пивце?

Хтели су, разуме се. Отегло се „пивосање” сатима. Јаре је све више боцкао Мошу да му среди те плочице. Див је на крају прихватио Кљунову тежњу за реализмом: пристао је да уради за цену мању од мајсторске, али и даље високу за уметничке појмове.

– Ајмо одма’ до мене да то обавимо – рече Кљун.

Пошли су. Успут купише још пива. Дођоше код Јарета у стан. Домаћин уведе госта у тоалет.

– Ево, ту су плочице – показа му пљосната парчад керамике. – Само прати шаре на њима и биће ти јасно како треба да их уклапаш.

– Ах, какав еклектицизам орнамената...

– Добро, Мошо. Него, ’ај’ обави то часком па узми пивце из фрижидера...

Који сат касније, Див позва Кљуна да види поплочан тоалет. Домаћин уђе. И виде да је уметник на своју руку поставио плочице, уопште не следивши шаре и боје.

– Црни Мошо, шта уради?!

– То ти је надреализам – мирно ће Моша. – Него, дај сад оно пиво...

Јаре се ухвати за главу и посегне за флашом. Празна!

– Јооој, Мошо, нема више пива... – ухвати се и другом руком за главу.

– Е, то је већ реализам – узврати Див. – Видиш зашто га не волим...

Кљун очајнички окрете грлић боце надоле, а из њега ништа не потече у чашу.

– У праву си – рече Моши. – А од реализма једино је гори – суви реализам!