Suvi realizam

Bacivši pogled na mozaik kojim je Moša Div ukrasio zid svog stana, Jaretu Kljunu sine ideja.

– Mošo, druže! Nešto mislim, talentovan si ti za sklapanje ovih kockica. Je l’ bi mog’o da mi postaviš pločice u ve-ceu? Platiću.

– Šta ti je! Ja sam umetnik, zaboga, ne majstor! I zauzet sam: u petak imam izložbu „Mozaik i nadrealizam” – brecnu se Div.

– Eee, umetnici moji vajni, skapaste od gladi kulturno uzdižući naciju. A ja ti nudim da zaradiš šuške. To je realizam, bato, a ne taj tvoj „nad”...! – reče Kljun.

– Zaboravi! Ja sam protivnik realizma – otresito će Moša.

– Dobro. ’Aj da popijemo nešto – promenio je Jare taktiku.

Div iznese pivo. Kljun nastavi sa ubeđivanjem:

– Pazi, ja se ne razumem u ovo tvoje stvaralaštvo, ali kapiram da tu ima nekog šlifa. Pravo si čudo, iz aviona se vidi! Uh, kako bih voleo da mi baš ti namestiš te pločice...

Moša ga prostreli pogledom ko Apač bizona.

– Dobro, dobro – reče Kljun – ’oćemo još po jedno pivce?

Hteli su, razume se. Oteglo se „pivosanje” satima. Jare je sve više bockao Mošu da mu sredi te pločice. Div je na kraju prihvatio Kljunovu težnju za realizmom: pristao je da uradi za cenu manju od majstorske, ali i dalje visoku za umetničke pojmove.

– Ajmo odma’ do mene da to obavimo – reče Kljun.

Pošli su. Usput kupiše još piva. Dođoše kod Jareta u stan. Domaćin uvede gosta u toalet.

– Evo, tu su pločice – pokaza mu pljosnata parčad keramike. – Samo prati šare na njima i biće ti jasno kako treba da ih uklapaš.

– Ah, kakav eklekticizam ornamenata...

– Dobro, Mošo. Nego, ’aj’ obavi to časkom pa uzmi pivce iz frižidera...

Koji sat kasnije, Div pozva Kljuna da vidi popločan toalet. Domaćin uđe. I vide da je umetnik na svoju ruku postavio pločice, uopšte ne sledivši šare i boje.

– Crni Mošo, šta uradi?!

– To ti je nadrealizam – mirno će Moša. – Nego, daj sad ono pivo...

Jare se uhvati za glavu i posegne za flašom. Prazna!

– Joooj, Mošo, nema više piva... – uhvati se i drugom rukom za glavu.

– E, to je već realizam – uzvrati Div. – Vidiš zašto ga ne volim...

Kljun očajnički okrete grlić boce nadole, a iz njega ništa ne poteče u čašu.

– U pravu si – reče Moši. – A od realizma jedino je gori – suvi realizam!